Prošlo je tačno 25 godina od velikih demonstracija u Srbiji. Od polovine novembra 1996. godine do kraja februara 1997. širom Srbije održavali su se građanski i studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića. Građanski protesti trajali su 88, a studentski još duže, više od 117 dana.
Prema zvaničnoj verziji, direktan povod demonstracijama bio je krađa na lokalnim izborima '96. godine, ali suštinski razlozi bili su višegodišnje nezadovoljstvo naroda teškom socijalnom i ekonomskom krizom i izolacijom zemlje. Šta je sve bilo na ulicama tokom tih sudbonosnih događaja? Da li je režim Slobodana Miloševića bio toliko brutalan? Šta su iznedrile istorijske demonstracije u Srbiji?
- U tom trentuku svi su bili uz režim, dogodilo se čudo. Narod je većinski bio nezadovoljan i narod je u drugom krugu izbora glasao protiv režima. Nije se desilo od 1905. godine da oni koji raspišu izbore iste i izgube, a dešavalo se da se menjaju vlasti. Tada se javila nada, a ljudi su plakali od sreće kada su bili proglašeni rezultati izbora. Jedan čovek mi je rekao da je to čekao od 1929. godine, mladi su želeli promene. Režim koji je mnogo grešio, poništio je izbore. I onda se dogodio revolt. U jednom trenutku je došlo do neverovatnog jedinstva. Režim nije mogao da nađe pet strudenata po godini da može da nastavi nastavu i to je bio znak da će se nešto promeniti - kaže Čedomir Antić.
Vladimir Dobrosavljević, član Inicijativnog odbora studentskih protesta naveo je da je to bilo hiperpolitizovano vreme.
- To je bilo jedna vrsta prirodnog odgovora. Logično je bilo da se to desi na univerzitetu. Posledica svega toga je i jačanje opozicije. U čitavom društvu postojala je jedna potreba za promenama. Celokupna situacija je dovela do toga da vitalniji deo stanovništva pruži neku vrstu odgovora - naveo je Dobrosavljević.
Taj protest imao je male ciljeve, a trajao je četiri meseca. Tada smo naučili da moramo biti mnogo uporni da bismo postigli velike ciljeve naglasio je Vladimir Dobrosavljević.
- Jovanovićev slučaj je jako zanimljiv sa raznih aspekata. Njega sam pokušao da predstavim pošteno, budući da je veoma je teško govoriti o prošlom vremenu iz perspektive sadašnjosti. Promeniti mišljenje nije sramota, pgaziti principe, neko ima i pravo to da uradi. Njegov put je bio jako zanimljiv - kaže Antić o Čedomiru Jovanoviću.
- Ja sam se uvek trudio da istorija bude moje opredeljenje. U tim protestima mi smo pokušavali da donesemo neko bolje vreme. Opozicija je završila mesec dana pre nas proteste, nažalost. Oni nam nisu pružili podršku, a mi smo ipak uspeli da dobijemo ostavku rektora - kaže Čedomir Antić.
Vladimir Dobrosavljević je naglasio da vrbovanja iz vladajućih stranki nije bilo, ali jeste iz opozicionih, koja je u studentima protestantima videla jedan resurs kome do tada nisu mogli da pristupe.
- Mi smo bili ti koji su skrenuli pažnju sa opozicije. Mi smo proširili front i postali jedna vrsta društvenog fenomena. Ne treba zaboraviti da je pukovnik kontraobaveštajne službe, Šarp, svoju knjigu o nenasilnim revolucijama napisao inspirisan protestima koje smo mi vodili - kaže Dobrosavljević.
Dragan Tomić je rekao da nisu u pitanju mirne demonstracije, u kojoj se manipulisalo decom.
- Miloševićev režim je u to vreme bio u završnoj fazi dekadencije, u trenutku kada su izgubili većinu, oni nisu imali ideologiju. Oni nisu mogli da nađu studente koji su bili ispod 30 godina, a da su bili za njih. Student prorektor je imao 32 godine i dvoje dece. Uvek je teško reći tom caru da je go, a bez promene vlasti, nema ni napretka - rekao je Antić.
- Nakon jeseni 1995. godine Sloba Milošević je faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Ekonomski se zemlja oporavlja, a on je u tom trenutku u svojoj uzlaznoj fazi, a na nas su gledali sa podozrenjem stranci. Ni u jednoj ambasadi niko nije hteo nijednu vrstu odnosa sa nama. Tek kada su posle 24. decembra videli da je to postalo ozbiljno počeli su da komuniciraju sa nama i to u nekoj vrsti informativnog razgovora - kaže Dobrosavljević, a Antić dodaje da su njih dvojica odbijali da se vide sa Amerikancima.
- Zvali su posle januara, ali mi nismo išli. Putovali nismo nigde. Ljudi su u masama dolazili i davali nam novac - kaže Antić.
To je bila prva situacija u kome se bezbednosni sektor u državi podelio. Bilo je i visokih funkcionera koji su smtrali da je ponašanje političkog vrha prema protestima pogrešan naglasio je Dobrosavljević.
- Politika je pogrešila u pristupu protestima - naveo je Dobrosavljević.
- Klimaks protesta bio je taj 24. decembar. Bila je jedna žrtva, a studenti su izdržali osam dana i sedam noći sve po minusu usred kordona u Kolarčevoj, koji je probijen uz pomoć crkve. To je na nekin način bio vrhunac kontrarevolucije. Pet dana kasnije, nakon batina koje je priredio građanima, Milošević je priznao izbore.
Kurir.rs