ŠALILA SE DA ŽELI DA UMRE I PEVALA DA ĆE SE BACITI KROZ PROZOR: Stručnjaci otkrivaju, ove reči su PRVI ZNAK da nešto NIJE U REDU
Da li ima razloga za brigu ako neko iz bliskog okruženja neprestano ponavlja da će se "ubiti" ili "skočiti kroz prozor"? U našem jeziku se odomaćilo da se na trivijalne probleme ili nesporazume odgovara sa: "Ja ću se ubiti", ali postoji trenutak kada crnohumorna šala više nije šala.
Jedna devojka podelila je na Tviteru situaciju sa koleginicom.
"Koleginica s posla, koja se stalno šalila kako želi da umre i pevušila da će se baciti sa prozora, dobila je dijagnozu teške depresije i anksioznog poremećaja. I to tek nakon što sam je doslovno dva meseca terala da ode kod doktora", napisala je tviterašica.
Između ostalog, u objavi se navodi da dečko devojke kojoj su ustanovljene mentalne poteškoće ne razume njeno stanje i misli da se ona "ne trudi dovoljno i da bi trebalo da se trgne i uživa u životu".
Pishoterapeuti Minja Radović i Bojan Konstantinović za "Žena.rs" navode da je nekad okruženju jako teško da primeti da postoji problem jer je, kao u slučaju iz tvita, predstavljeno na šaljiv način.
- "Ubiću se" se uvuklo u svakodnevni govor do te mere da je nekad potrebno da osoba koja se loše oseća ponovi više puta drugačijim tonom frazu ne bi li je neko ozbiljno shvatio, tj. da bi shvatio da joj je teško. U navedenom slučaju je poslovni prostor i ljudi su još manje zainteresovani za tuđe probleme. Verovatno su neki pomislili da je koleginica luckasta ili da se samo na takav način šali. Međutim, ekstremni oblik nemira vrlo je lako primetiti - navodi Bojan Konstantinović.
Psihoterapeut i porodični savetnik Minja Radović kaže da kao narod nismo dovoljno osvešćeni kad je mentalno zdravlje u pitanju.
- Mnogi misle da je anksioznost bolest modernog doba i da naše bake i deke nisu imali te probleme. I te kako su ih imali, samo što se o tome nikada nije govorilo. Nažalost, ni dan-danas nije poželjno do otvoreno kažete da vas obuzima strah ili nemir od nekih misli ili događaja. Umesto toga, pojedinci su skloniji da se našale na račun smrti ili pokušaja ubistva. Naravno, nekada je samo ovo fraza koja je prisutna u konverzaciji, a nekada je daleko od toga - dodaje Minja Radović.
Sagovornici ističu da ekstremno stanje razdraganosti koje predugo traje ili očigledne povučenosti i potištenosti su prvi jasniji transparentniji znaci za okruženje.
- Prva i velika greška je kad okruženje vam poruči da "živnete", "da vam nije ništa" i da "nemate razloga za brigu". Ovo je dodatni udarac za pojedinca koji se bori sa sobom. Njegov problem posle ovakvog 'ohrabrenja' deluje još veće i teže jer ih niko ne razume. Savet je uvek isti, ako primećujete da neko u vašem okruženju pati ili sami imate nedoumica i strahova javite se svom lekaru koji će vas dalje uputiti. Možda vam taj neko neće reći - pomozi mi, ali koristiće sve druge društveno prihvatljive reči da bi vam skrenuo pažnju. Najbolje je naš narod rekao - bolje sprečiti nego lečiti - zaključuje Konstantinović.
Kurir.rs/A.A./žena.rs
Bonus video: