Džonstaun ili, formalno, poljoprivredni projekat “Hrama naroda” bila je komuna koju je 1974. godine osnovao Džim Džouns, vođa sekte “Hram naroda”, u severozapadnom delu Gvajane.
Vođa kulta Džouns ispirao je mozak svojim sledbenicima kako bi počinili masovno samoubistvo. Posledica toga je 918 preminulih ljudi od čega je na stotine dece koji su bili u kompleksu u Gvajani.
Lovac na sekte Rik Ros otkrio je za The Sun kako su decu terali da piju otrov koji su ima davale njihove majke kojima je bio ispran mozak, a potom bi počinile samoubistvo.
Džouns je u svojoj masi imao nekoliko hiljada ljudi koji su verovali njegovoj verskoj organizaciji ''Hram naroda'' u SAD-u. Zajednicu je preselio u džunglu u Gvajani u Južnoj Americi.
Proklamovao je "revolucionarno samoubistvo" i uverio svoje sledbenike u to. Potom je 18. novembra 1978. godine samoubistvo počinilo 918 ljudi tako što su popili otrov.
Kultni lovac Ros ispričao je da su i deca bila u tome.
- Ta deca to nisu htela da popiju, nisu znala šta piju, rekao je.
Dodao je i kako je Džouns bio "narcisoidni psihopata koji je ostao beznačajan nakon tolike konzumacije droge".
Džouns se smatrao vladarem, a prozvao se i Bogom 1970. godine jer je veštvo manipulisao svojim sledbenicima, koji su slepo sledili njegove ideje.
Stanovnici, koji su, uprkos svemu, uspeli da pobegnu, izveštavali su o teškim kršenjima ljudskih prava. Roditelji su morali decu da predaju Džounsu, kojeg su svi nazivali “otac” ili “tata”.
Džim Džouns je sa stanovnicima kampa redovno vežbao masovno samoubistvo. U takozvanim “belim noćima” pili su, navodno, zatrovanu limunadu.
To nije bio njihov izbor
Ros tvrdi da je preseljenje u Gvajanu tipično za vođe kultova.
- To je standardna tehnika vođa kultova. Što je grupa ekstremnija, ekstremnija je i njihova izolacija, ali deca nisu dobrovoljno učestvovala u tome, rekao je.
- To nije bio njihov izbor. Dobili su otrov, dok su neki roditelji gledali kako im deca umiru osećali su se kao da nemaju za šta da žive, rekao je Ros.
Studija sprovedena na Univerzitetu San Diego otkrila da su masovnim ispiranjem mozga ubijene 304 osobe mlađe od 18 godina.
Stručnjak tvrdi da postoji mnogo kultova te da je ih teško legalno zaustaviti jer vlast može intervenisati tek kad dođe do kaznenog dela.
- Ne postoji kazna ili zakon protiv ispiranja mozga ljudima i manipulacija vaših sledbenika, zaključuje Ross.
Tek kad dođe do kriminala može i policija da interveniše, ali tada bude prekasno.
Džonstaun ili, formalno, poljoprivredni projekat “Hrama naroda” bila je komuna koju je 1974. godine osnovao Džim Džouns, vođa sekte “Hram naroda”, u severozapadnom delu Gvajane.
Smrad se osećao i na 100 metara visine
Novinari koji su došli sa prvim helikopterima osetili su smrad još dok su bili na 100 metara visine. Gomile mrtvih tela ličile su, kako je primetio jedan novinar, na gomilu otpada na koji je neko bacio mnogo lutaka obučenih u razne boje.
Na zemlji su morali da pokriju lica maramicama. Tela su se raspadala na vrelini džungle, na mestu gde su godinu dana ranije ovi ljudi gradili nov i bolji dom, Džonstaun, piše Independent.
Imenovan po njihovom lideru, svešteniku Džimu Džonsu, osnivaču Hram naroda dece Hrista, Džonstaun je predviđen kao "porodica duge", gde ljudi svih uzrasta i rase rade na stvaranju utopije koju im je sveštenik obećao.
Poremećeni akt revolucionarnog samoubistva
Kada su konačno prebrojali sva tela incidenta koji ostao upamćen kao Džonstaun masakr 18. novembra 1978. godine, iznosio je 918 ljudi, od kojih 304 dece. Sveštenik Džons je svoje sledbenike prvo učio da otruju svoju decu, a kada su videli kako umiru više nisu imali razloga da žive.
"Poremećeni sveštenik", kako je prozvan u štampi želeo je da stvori slavno žrtvovanje, poremećeni akt "revolucionarnog samoubistva" koje bi odzvanjalo kroz istoriju. Neki sledbenici su ga samovoljno slušali, navijajući dok ih je pratio da izvrše samoubistvo i ubiju svoju decu.
Ali tela koja su pronađena sa savijenim iglama u njihovim rukama svedoče da su neki odbili da popiju smrtonosni koktel, koji im je ubrizgan na silu.
Kurir.rs