Nedavni virtuelni susret kineskog i američkog predsednika prošao je u medijima više sa pričom oko Tajvana i potrebi smirivanja tenzija na Pacifiku, što je zapravo bilo pokriće i razlog pravog susreta da su Bajden i Si razogvarali više o ekonomiji, a manje o geopolitici.
Naime, portal "Azija tajms" piše u prilog te tvrdnje da su se na konferenciji u Singapuru putem video linka obratili potpresednik Kine Vang Ćišan i bivši američki sekretar za ekonomiju Henk Polson koji je bio na funkciji kad je počela velika ekonomska kriza 2008, a koji je naglasio da je delimično razadvajanje dve međusobno povezane ekonomije za vreme vladavine Donalda Trampa dovelo do toga da svet postane podložan finansijskim krizama i da je važno imati ključni mehanizam za koordinaciju dve ekonomije kako bi se sprečio novi finansijski požar.
Inflacija raste
Najnoviji podaci istraživanja Federalnih rezervi pokazuju da inflacija u SAD raste, posebno cene koje su najviše u poslednjih 40 godina. Da stvar bude gora gomilaju se nove porudžbine, vreme čekanja raste, a kupci se plaše da će već naručenu, a neisporučenu robu plaćati po novim cenama, što po Polsonu pokazuje da SAD bliže finansijskom ekvivalentu "stampeda na stadionu".
Pandemija korone i federalni podsticaj za pomoć građanima i privredi po američkim ekonomistima su glavni uzrok infalcije u SAD, a kad se na to doda Bajdenova želja da progura dodatna dva triliona dolara za potrošnju, što će pretvoriti u 4,6 biliona dolara koji će biti u to investirani logično je da inflacija krene.
Ekonomisti smatraju da bi poništavanje ovih podsticaja bilo nužno jer je rast cena mnogo veći od rasta plata, pa je sada sve više Amerikanaca siromašnije. Takođe američki predsednik Džo Bajden ne može da odustane od obećanja koje je dao bračima da će država pomoći u vreme krize, jer bi time urušio ugled svoje administracije.
Mole da juan oslabi prema dolaru
Objavljena studija njujorške Banke federalnih rezervi navodi da između Pekinga i Vašingtona postoji prećutni dogovor da se inflacija suzbije tako što bi SAD eliminisale neke od carina koje je Donald Tramp uveo na kineski uvoz 2018. godine, dok bi Kina ublažila svoju monetarnu politiku i oslabila juan, prema dolaru. Ekonomisti smatraju da bi smanjenje ili eliminacije Trampovih tarifa bio dovoljan podsticaj za Kinu da olabavi monetarnu politiku u kontekstu sporazuma sa Sjedinjenim Državama. To bi smanjilo cenu robe u ukupnoj vrednosti od 600 milijardi dolara godišnje koju Amerikanci kupuju iz Kine, kao i pritisak na Bajdenovu administraciju, čiji je rejting pao na 30 posto nakon što je inflacija skokčila na 6,2 posto na godišnjem nivou.
Kurir.rs/A.M.