Sve mislim da sanjam, da se ništa od ovoga nije dogodilo. Kao da će svakog trenutka on ući u salu i povesti kolo. Pa se šaliti sa drugarima, kako uvek radi.
Ovako Julijan Stanković, šef ansambla u KUD Jadar u Donjem Dobriću, priča o dečaku (13) koji je pre dva dana sebi oduzeo život tako što se obesio na tavanu kuće. Julijan nije mogao odmah da da izjavu. U prvom razgovoru za Telegraf.rs počeo je nezaustavljivo da plače na sam pomen dečaka kojeg su, kaže, svi obožavali.
- Mnogo nam je svima teško. Kad se sve dogodilo, u KUD su došli roditelji sa decom i svi smo toliko plakali. Sve mislimo da ćemo se sutra probuditi i shvatiti da to nije istina - jedva govori Julijan.
Dečak je, kaže, bio velika dobrica, duša od deteta. Slušao bi baš sve što Julijan kaže, pa ne čudi da je bio njihov najbolji igrač.
- Osam meseci smo vežbali. Nijedan koncert, nijedan uspeh nije prolazio bez njega. Dominirao je. Bio je toliko dobar dečak. Deca su jako potresena i ne znamo kako ćemo dalje bez njega, ali ja sam im rekao, baš u njegovu čast moramo nastaviti da igramo - priča Julijan.
Na strašnu tragediju, navodi, ništa nije ukazivalo. Štaviše, baš na poslednje dve probe, dečak je bio najveseliji.
- Te poslednje dve probe su prošle u njegovim šalama. Toliko smo se smejali, bilo nam je divno... Ne znam šta se zbivalo u njegovoj maloj duši, u njegovom srcu, pa se odlučio na tako nešto - kaže on.
U čast milog dečaka, Julijan je napisao i pesmu:
"Putuj, dete naše, putuj,
Putem koji izabrao si
Putem tim pevaj kao slavuj
I nošnju s ponosom nosi.
Zaigraj tamo negde, budi bar
Igrač što si naučio u KUD "Jadar"
Voli te šef"
Dečak (13) juče je sahranjen, a sa bolom i tugom na večni počinak, pored porodice, ispratio ga je i veliki broj meštana ovog sela. Takođe, direkor škole u koju je dečak išao, nastavnici i školski drugovi su još u neverici.
- Ovako tragično izgubljeni dečji život... bolno je i tužno, do neba - kaže Dragan Đokić, direktor škole.
- Ovako nešto nikad se kod nas ni u okolini nije dogodilo, a škola je poznata po sjajnim odnosima nastavnika i učenika. Prosvetni radnici se prema đacima ponašaju kao prema svojoj deci. Ne mogu da govorim o drugim detaljima, ali ću sve detaljno objasniti u izveštaju Ministarstvu prosvete.
Kako nezvanično piše, dečak je napravio problem, ali, kako kažu, beznačajan, zbog čega nije ni kažnjen, ni opomenut i sve se na času završilo smehom. Pošto je sedeo u prvoj klupi, do nastavnice, navodno je iscrtao nešto po čitavoj njenoj torbi.
- Nastavnica je baš blago reagovala, pa su se i mališani šalili na njegov račun i govorili mu da je dobro prošao, jer neće morati nastavnici da plati torbu - pričaju u školi.
- Razredni je, po proceduri, odveo dečaka kod pedagoga, gde mu je samo rečeno da tako nešto ne treba da radi. Nije dobio ni ukor i sve je prošlo u najboljem redu.
Za dečakom tuguju u školi, ali i u celom selu, gde kažu da im je svima bio mio i drag, i da je baš kao i njegova braća i sestre, bio dobro dete.
Kurir.rs/Telegraf
bonus video: