KOD VRAČARE SE NE IDE NOĆU, A POPOVI NE ODLAZE NA CRNE SVADBE! Ovo su tajne vlaških običaja i verovanja!
Vlaški običaji oduvek su privlačili veliku pažnju, dok su vračare, magija, različiti obredi i kultovi nešto što se takođe vezuje za ovo podneblje. Postala je posebno popularna poslednjih nedelja, kada je postala aktuelna domaća serija "Crna svadba", u kojoj su prikazani neki od vlaških rituala.
Aleksandar Repedžić sa 17 godina profesionalnog terenskog iskustva u oblasti etnologije i antropologije, govorio je za Mondo o običajima prikazanim u ovoj seriji, ritualu otkopavanja pokojnika, "vezivanju" muškaraca, zašto se kod vračare ne ide noću i zašto popovi više ne dolaze na crne svadbe.
Negotin i Majdanpek vrve od vlaških običaja
Vlasi su narod romanskog porekla i najviše ih ima u istočnoj Srbiji. To je narod koji je došao iz Rumunije i zadržao svoju kulturu, običaje, veru i rituale. Vlaška magija povezuje se sa Homoljskim planinama, Majdanpekom, Borom, Zaječarom, a naročito sa Negotinom, koji važi za "centar" vlaške magije.
"Postoji mnogo interesatnih običaja, ali oni nisu bizarni niti bolesni kakvim ponekad pokušavaju da ih predstave. Slične običaje možete da nađete gotovo svuda u svetu. Mnogo se priča o sahranama, crnoj magiji, a malo o običajima kao što su rajske sveće, hlebovi u obliku Sunca i Meseca koji predstavljaju kosmos na stolu, i slično",kaže za Mondo Aleksandar Redžepić.
Muma Paduri opseda loše muškarce
Čitav koncept ženstvenosti koji se i danas izuzetno neguje kod Vlahinja zasnovan je na legendi o Muma Paduri koja opseda loše muškarce, a žene čuva kada je pozovu.
"Muma Paduri je oličenje ženstvenosti, kraljica noći, velikih grudi, duge kose i noktiju, u dugoj haljini, naga i raspletene kose. Iako je oličenje ženstvenosti ponekad se javlja i kao ružna starica, sa izraženim zubima. Muma Paduri se može pretvoriti u plast sena, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja ili kozu", piše u svojim radovima etnolog Aleksandar Repedžić.
Prema verovanju, ona živi u šumi i izlazi na livade kada čuje pozive. Brine o plodnosti, pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije, bude što kraći i bezbolniji, a kada žene ostanu u drugom stanju, čuva i njihovu decu.
Omađijaju muškarce
Još jedno od verovanja kod Vlaha jeste da se bračni partner može "omađijati" tako da ne može da ima seksualne odnose ni sa kim drugim, osim sa svojom ženom.
"Oni koji su našli tu svoju sudbinsku ljubav, od vlaških vračara traže recept za vezivanje Ili odvezivanje. Veruje se da žena može da oduzme polnu moć muškarcu i da ga ‘zaveže’ tako da on može da stupu u seksualne odnose samo sa njom, a ne sa drugim ženama. Ali to su uglavnom ljudi koji su prešli neke godine i prirodno izgubili polnu moć”, kaže Repedžić.
Otkopavanje pokojnika
Kod Vlaha postoj običaj "otkopavanje pokojnika", koji se primenjivao kad umre mlada osoba, devojka ili mladić. Četrdesetog dana posle pogreba, rodbina pokojnika bi došla na groblje, otkopala bi grob i izvadila kovčeg.
"Obavljali su to u doba kada se Sunce rađa, uspravili bi kovčeg, skidali poklopac i belom maramom brisali lice pokojnika. Onda bi mu lice okrenuli prema Suncu da ga obasjaju sunčevi zraci. Pošto bi Sunce dodirnulo pokojnika, ponovo bi ga pokopali i tog dana bi porodica priredila sve pogrebne obrede kao da je prvi put sahranjen. Takav ritual poslednji put je obavljen devedesetih godina prošlog veka u selu Debeli Lug", kaže Aleksandar Redžepović, etnolog.
Čin raskidanja Crne svadbe
U vlaškim krajevima ne postoji običaj crne svadbe, već čin raskidanja crne svadbe. To je jako redak običaj koji se dogodio u selu Ranovcu, 2004. godine. Poginuo je mlad dečko i njegova baba je nakon toga sanjala kako je našao ženu na onom svetu, ali da bi mogao da bude sa njom, mora prvo da bude oženjen ovde.
"Zato je trebalo da prihvati neko da mu bude nevesta tih godinu dana. To nije prihvatila njegova devojka, već njegova najbolja drugarica. Ona je tih godinu dana morala da se ponaša kao supruga, nije smela da ima seksualne odnose i da ima dečka. Nakon godinu dana dešava se daća i čin raskidanje crne svadbe. Tu su okićena kola, peškir i svatovi, čak i muzika. Onda se dolazi do groblja, do mesta gde je sahranjen, tu se lomi barjak. Igra se poslednje kolo, u pravcu kazaljke na satu", objašnjava etnolog.
Mlada je sve vreme u svojoj kući i tog dana je daruju stvarima koje su namenili za nju, odećom, košuljama, ali dobija i obredne hlebove i sveću. Nakon toga, crna svadba je raskinuta i devojka može normalno da stupa u vezu sa drugim mladićima i da se uda.
"Običaj je jako redak, ali nije bizaran i bolestan kakvim ga mnogi predstavljaju. Cilj je da se mladom pokojniku omogući nešto što nije stigao da ima dok je bio živ. Ne igra se oko kovčega, majka ne predvodi kolo. Ranije su i popovi bili na samom činu i sveće koje su se tada palile su noćile u crkvi. Sada takav običaj više ne postoji i od devedesetih je pravoslavna crkva protiv takvih običaja", kaže naš sagovornik.
Kod vračare nikad noću
Na pitanje koja je razlika između običaja koji su prikazani i realnosti, naš sagovornik kaže da fikcije ima mnogo, kao i u svakom igranom filmu.
"Na primer, kod vračare se nikada ne ide noću, kada zađe sunce. U to vreme nijedna vračara neće da razgovara i ne prima ljude do izlaska sunca. Što se tiče masovnog ubistva koje se dogodilo, za koje se tvrdi da je delo vlaške magije, zna se da je taj čovek bio psihički bolesnik", kaže naš sagovornik.
Prema pojednim etnološkim istraživanjima, strndžarenje, što na rumunskom znači grljenje i milovanje, jeste stari običaj u vlaškim krajevima.
"To je bila priprema mladih od 10 do 12 godina za bračni život, tako što su na praznike u proleće, na okupljanju seoskih zajednica, prihvatali udvaranje i intimnije upoznavanje između mladića i devojaka, pod kontrolisanim uslovima, gde su bili prisutni roditelji. Parovi su mogli da se vide i čuju na visokom proplanku sa travom. To je bila vrsta kontrolisanja seksualnog ponašanja, jer se dozvoljavanjem ovakvih kontakata sprečavao seksualni život sa svim mogućim posledicama".
Pogrešno razumeju iči karikiraju
Ipak, etnolog Aleksandar Redžepić kaže da je za taj termin, iako zna vlaški jezik, čuo tek devedesetih kada su mediji počeli da pišu o "bizarnom seks običaju i orgijama maskiranih Vlaha u pećini".
"Nije dobro mistifikovati vlaške običaje i to se radi zbog nerazumevanja jezika i nedovoljnog poznavanja vlaške kulture. Generalno, uvek se lek za probleme traži na strani koja je manje poznata, muslimani idu kod popa, pravoslavci idu kod hodže, a mnogi Srbi kod Vlaha. To je zbog mističnosti zbog nerazumevanja jezika, pa samim tim ostavlja veći utisak. S druge strane, nerazumevanje vodi u to da se običaji preuveličavaju, pogrešno razumeju ili karikiraju", kaže naš sagovornik.
Kurir.rs/Mondo
bonus video: