PUNA MODRICA SA 36 CENTI U DŽEPU POBEGLA JE IZ HOTELSKE SOBE: Tina Tarner proslavila se zbog NJEGA, ali je godinama trpela TORTURU
Tina Tarner rođena je kao Ana Me Bulok 26. novembra 1939. godine u mestu Natbuš u Tenesiju, a detalji njene prošlosti često se prepričavaju.
Majka Zelma bila je radnica u fabrici, a otac, Flojd Ričard, baptistički sveštenik. Kada je imala deset godina, nju i sestru Alenu napustila je majka, a tri godine kasnije isto je učinio i otac. O sestrama je brinula baka, nakon čije smrti odlaze kod majke u Sent Luis.
U klubu je sa 17 godina upoznala bluz gitaristu Ajka Tarnera, koji je tamo nastupao sa svojom grupom "Kings of Rhythm". Ana je jednako bila oduševljena Ajkom i njegovom muzikom, a kada je on čuo kako peva, pozvao ju je u grupu i ubrzo je postala stalni prateći vokal.
Imala je 18 godina kada je počela da peva s Ajkom i bila poznata kao "Mala En", te zaboravila nekadašnju želju da postane medicinska sestra. Godine 1960. nije se pojavio pevač koji je s Ajkom trebao da snimi pesmu i Ana je to učinila umesto njega, mada Ajk nije imao nameru da je zadrži u grupi. Kada je čuo njenu besprekornu interpretaciju, promenio je mišljenje i planove. Pesma je postala veliki hit i zauzela drugo mesto na američkoj top-listi, Ana je promenila ime u Tina i postala prepoznatljivi simbol Ajkovog benda.
Uskoro su Ajk i Tina punili male i velike noćne klubove, gde publika nije toliko dolazila zbog pesama koliko zbog neverovatno spektakularnih nastupa energične Tine. Svetsku slavu je stekla izuzetno zapaženim nastupom na koncertu Roling Stonsa 1969, gde su Ajk i Tina svirali kao predgrupa, a Mik Džeger, tvrde mnogi, od tada imitira neke od Tininih pokreta na sceni.
“Tina je jednostavno fantazija svakog muškarca, ona je božanstvena, luda, šik. S Tinom se čovek oseća kao da je u stanju savladati najsnažniju oluju”, izjavio je legendarni pevač Roling Stonsa.
Ajk Tarner je bio izuzetan muzičar i mozak cele ekipe, ali i zavisnik od alkohola i droge, posesivan i veoma sklon nasilju. Često je tukao Tinu, terao je da nastupa bolesna, varao na svakom koraku, zbog čega je par neretko bio na meti medija. Konstantno maltretiranje, boravci u bolnici, operacija nosa nakon pretrpljenih batina i pokušaj samoubistva konačno su naterali Tinu da ga 1976. godine napusti.
Nakon još jedne svađe, pobegla je puna modrica iz hotelske sobe. U džepu je imala samo 36 centi i karticu za gorivo te se sledećih nekoliko meseci krila kod prijatelja. Brak je zvanično okončan 1978, a Tina nije tražila ništa, ni novac ni nekretnine, želela je samo da zadrži scensko ime koje joj je Ajk dao, jer ga je činilo i njegovo prezime.
Bližila se četrdesetoj, iza sebe imala nesređen život pun teških i ponižavajućih trenutaka, ali ništa nije moglo da je pokoleba da počne ispočetka. U autobiografiji "Ja, Tina" direktno je optužila Ajka za neprestano zlostavljanje, bolesnu posesivnost i uzimanje droge. Prema toj biografiji snimljen je film "What’s Love Got to Do with It?"
"Kada sam ga pogledala bila sam zaista ljuta jer je mnogo toga pogrešno prikazano. Ali, onda su počele da mi prilaze žene koje su gledale film i da mi govore kako su posle njega smogle hrabrosti da prekinu svoje nasilne brakove ili da im je film pomogao da se bolje osećaju. Time se veoma ponosim", pričala je.
Tina je majka dva sina - Krejga (rođen 1958), iz veze sa Rejmondom Hilom, saksofonistom iz Ajkovog benda, i Ronalda (rođen 1964), iz veze s Ajkom, a tu su i Ajk Mlađi i Majkl, iz Ajkovog braka sa Lorejn Tejlor, koje je praktično sama odgajala. Prvi sin je rođen pre braka s Ajkom, s kojim se tajno venčala u Meksiku 1962. godine, mada ni taj jedini Tinin brak nije bio legalan, jer se Ajk nikada nije zakonski rastao od prve supruge. Nakon traumatičnog bračnog iskustva nije imala ozbiljnih veza, sve dok 1985. na londonskom aerodromu nije upoznala Ervina Baha, najpoznatijeg nemačkog producenta i direktora muzičke kuće EMI. Od 1986. žive zajedno, prvo u Kelnu, a zatim 1994. sele u Švajcarsku, na obalu Ciriškog jezera. Par živi povučenim životom, daleko od medija, uglavnom na relaciji Švajcarska – Francuska (u vili nadomak Nice) – Engleska.
Kurir.rs/K.Đ.
Bonus video: