Estonija je druga baltička država posle Litvanije koja je odlučila da na granici sa Rusijom, koja je duga 130 kilometara postavi bodljikavu žicu. Inače ova država je do sad na jačanje svoje istočne granice potrošila već desetine miliona evra.
U prvom planu je pokrivanje ogradom visine 2,5 metara cele kopnena granica sa Rusijom, kao i njen nadzor kamerama i izviđačkim dronovima.
Uzaludno obećanje
Iako je daleke 1989. godine kada je srušen Berlinski zid obećano da u Evropi neće više nikad biti zidova, to poslednjih 11 godina nije slučaj. Graničnih barijera, ograda i zidova je sve više, a posebno na istoku Evrope prema granici sa Rusijom najviše, ali i prema pojednimi državama, kao i unutar same Unije.
Izgleda da ona Čerčilova maksima "Od Šćećina na Baltiku do Trsta na Jadranu, gvozdena zavesa spuštena je preko evropskog kontinenta", koju je rekao u govoru u Fultonu 5. marta 1946. godine postaje ponovo aktuelna, s tim da u 21. veku "ta gvozdena zavesa" ima dodatak "žilet žicu".
Ništa bolja situacija nije u svetu, ali ovaj put skoncentrisaćemo se na Evropski kontinent, koji je priču o ogradama dobio kada je počeo prvi migrantski talas 2015.
Mađarska prva počela
Prva zemlja koja je krenula u pravljenje ograde bila je Mađarska na granici sa Srbijom i delom sa Hrvatskom kako bi sprečila ilegalne migracije. Unutar EU takođe je i Slovenija sa Hrvatskom duž svoje granice na pojedinim mestima, gde je uočeno kretanje migranata izgradila ogradu.
Sličnim putem krenula je i Bugarska prema granici sa Turskom 2013-2016, ali i Grčka koja više nije mogla da kontroliše masovni dolazak izbeglica sa Bliskog istoka i severne Arfike pa je prema Turskoj odigla zid dugačaka 10,5 kilometara.
Slično je uradila i Austrija 2016. godine kada je postavila žičanu ogradu visoku 2,5 metra duž granice sa Slovenijom kako bi sprečila ulazak ilegalnih migranata. Za taj posao vlada u Beču utrošila je 10 miliona evra.
Ukrajinci i Poljaci poslednji
Ukrajina je na jednom malom delu odseka na granici sa Rusijom izgradila ogradu, a zbog trenutne situacije sa "Drugim migrantskim talasom" planira da za narednu 2022. izdvoji novac za izgradnju ograde duge 2.5000 kilometara, sa kojom bi kompletno zatvorila svoju granicu sa Rusijom i Belorusijom, kako bi sprečila priliv migranata.
Inače tim korakom krenula je i Rusija 2018. kada su na granici Krima sa Ukrajinom podigli ogradu od žice, inženjerijskih prepreka, raznih senzora poput onih osetljivih na vibracije i alarma, video nadzora za dnevni i noćni režim rada.
Litvanija je prva baltička država koja je 2017. usvojila odluku o gradnji ograde na granici prema ruskoj enklavi Kalinjingrad za šta su utrošili 3,6 miliona evra. Ograda je duga 135 kilometara, a granica između te države i ruske enklave ukupno iznosi 225 kilometara. Zbog trenutne situacije sa migrantima Litvanija je počela da podiže imrpovizovanu žičanu ogradu na granici sa Belorusijom.
Poslednja evropska zemlja koja se odlučila prvo na gradnju ograde, pa i zida bila je Poljska, i to na granici sa Belorusijom koja je počela pre par meseci, a koju su migranti pokušali na nekoliko mesta da sruše.
Kurir.rs/A.Mlakar