Kuća koja ne prokišnjava, topli pod, kupatilo, mašina za veš, televizor, frižider, kompjuter i hrana na stolu, najosnovniji su uslovi za život u 21. veku, ali petočlana porodica Stolić iz Gornjeg Stopanja kod Leskovca, sa tri devojčice od 8 do 15 godina, ništa od toga nema, a nema još mnogo toga što čoveku život znači.
Živimo u vreme velikih socijalnih razlika, neki cene da je u Srbiji na delu kapitalizam kakav je istorija zabeležila pre dve stotine godina u svetu, ali i u vreme gde na jednoj strani sreću čine vile, automobili kao lađe i stanovi od po 150 do 200 kvadrata, a za druge je sreća samo to da im kuća bude topla ili da imaju toplu čorbu u tanjiru, kao na primer ova porodica iz Gornjeg Stopanja sa trošnom kućom usred polja, kao da njeni stanari žele da svet ne vidi njihovu sirotinju, navodi Jugmedia.
„Mnogi su ovde bili i obećavali pomoć, ali pomoći nema“, kaže Angelina Stolić, majka tri devojčice sa svim peticama u knjižicama.
Kuća ove porodice samo što se ne sruši. Krov se nakrivio na jednu stranu, zidovi su popucali, unutra je negde pod od ispucalog betona, negde zemljani, kroz zidove i prozore duva promaja, nameštaj prikupljen kao na otpadu.
Jedini koji redovno obilazi Stoliće je veroučitelj Dalibor Cvetković iz Leskovca. On je humanitarac. Solira, bez podrške iza sebe, ali svojim dugogodišnjim dobročinstvom stekao je poverenje dobrih ljudi, pa je ovoga puta porodici iz Stopanja uspeo da kupi veš mašinu, deci tablet, hranu, garderobu i još mnogo toga.
Njihovoj sreći, kaže, nije bilo kraja, ali je u njegovom grlu i dalje velika knedla.
Tužne oči
„Uslovi u kojima odrastaju deca su zastrašujući. Najmlađoj devojčici osmeh ne silazi s lica, ali one starije, srednjoškolke, one, vidim po njihovim licima, nose sav teret nemaštine, krijući pogled od ljudi“, priča za JuGmediu Cvetković.
Njihovi roditelji Angelina i Negovan nisu lenji ljudi, naprotiv, ali neka nevidljiva sila ne da im da izađu iz siromaštva u koje su naglo upali.
Firma u kojoj je Negovan radio propala je i na njoj još stoji katanac. Angelina je radila u „Univerzalu“, državnom preduzeću gde su minimalci kasnili i po godinu dana. Onda se i taj Univerzal zatvorio.
„Sada žive od socijalne pomoći i od povremenog nadničenja, no sve je to nedovoljno za život dostojan čoveka. Traže posao, konkurišu, ali im do sada sreća nije bila naklonjena“, obajašnjava dobrotvor i naš sagovornik.
Iako Angelina kaže da njenoj porodici trebaju samo zdravlje i ljubav, njima, nedostaje mnogo toga: Hrana, drva za ogrev, laminat, kreveti, devojčicama pribori za školu, zatim, kupatilo, zamrzivač, ali i frižider jer stari „jedva diše“, ormani za garderobu, kompjuter, telefon, sto i stolice…
Ukoliko imate novac, a želite da pomognete, uplatite na sledeći račun: 160600000112724622, banka Intesa.
Čika Dalibor je maloj Nikolini doneo i tortu za rođendan, koji nikada nije slavila Ukoliko imate sve gore pobrojano u dobrom stanju, a nije vam potrebno jer ste kupili nove stvari, odnesite porodici Stolić. Jedan njihov osmeh, učiniće vas srećnim.
(Kurir.rs/Jugmedia.rs, M.Ivanović)