Svima su nam barem jednom pali na pod kreker ili kriška pice koje smo i dalje hteli da pojedemo. A možda smo ih i pojeli, pozivajući se na pravilo pet sekundi. Je li ikad u redu jesti hranu koja je pala na tlo? Je li pravilo pet sekundi samo laž u koju volimo da verujemo?
"Pa zapravo ne volim ljudima da govorim šta da rade", rekao je Don Šafner, profesor na katedri za nauku o hrani na Univerzitetu Ratgers. "Volim da pričam ljudima o nauci i pustim ih da sami odluče. Svakako, ako nešto ispustiš na tlo, može doći u kontakt sa klicama, a ako te klice pojedeš, možeš se razboleti."
Pitanje je li pravilo pet sekundi istinito je jako kompleksno, a stručnjaci kažu da odgovor zavisi od brojnih faktora, poput vrste hrane, vrste poda i toga čime je ta površina potencijalno kontaminirana.
Odakle potiče pravilo pet sekundi?
Niko nije siguran odakle potiče ideja o pravilu pet sekundi, ali se često pripisuje mongolskom vladaru Džingis-kanu iz 13. veka, za kojeg se tvrdi da je imao pravilo da hrana koja padne na pod ostaje tamo sve dok on ne odluči drugačije, prenosi HuffPost.
"Postoje neki Džingis-kanovi citati o jedenju hrane s poda. On je smatrao, ako je to dovoljno dobro za njega, onda je sigurno dobro i za sve druge", rekao je Pol Doson, profesor na katedri za nauku o ishrani i ambalaži na Univerzitetu Klemson.
Međutim, ljudima tog doba nedostajalo je znanje o mikroorganizmima i o tome kako oni mogu uzrokovati bolesti, naglašavaju u knjizi "Did You Just Eat That?" autori Pol Doson i Brajan Šeldon.
"Nije moguće tačno utvrditi kada je ovaj mit počeo", rekao je Doson. "Mislim da je to samo jedan od onih društvenih mitova koji su na neki način započeli i ljudi su ga samo nastavili propagirati."
Što se događa kada ispustite hranu na pod?
I Doson i Šafner proučavali su pravilo pet sekundi i šta se događa kada različita hrana dođe u dodir s različitim površinama. U studiji iz 2006. godine, objavljenoj u "Journal of Applied Microbiology", Doson i drugi istraživači ispitali su utiče li trajanje vremena u kojem je hrana bila u kontaktu s kontaminiranom površinom na prenos bakterija u hranu. Testirali su tri vrste površine - pločice, drvo i tepih - kontaminirane salmonelom te dve vrste hrane - salamu i hleb.
Istraživanje je pokazalo da su najvažniji faktori stepen čistoće poda i vrsta površine. Tepih je duže sadržavao više bakterija, ali se one nisu toliko prenosile na hranu. Porozna površina tepiha omogućila je bakterijama da uđu dublje u njega i ne stoje toliko na površini, rekao je Doson. No bakterije mogu živeti na suvim površinama i do nekoliko nedelja tako da je potencijal kontaminacije velik, objasnio je.
Šafner je 2016. godine bio koautor studije objavljene u Applied and Environmental Microbiology Journalu, koja je testirala lubenicu, hleb, hleb s maslacem i gumene bombone bačene na kontaminirani nerđajući čelik, pločice, drvo i tepih na periode od sekunde, pet sekundi, 30 sekundi i 300 sekundi. Istraživanje je pokazalo da se najviše bakterija prenosi na lubenicu, a najmanje na gumene bombone. Duža izloženost bila je glavni činilac, ali kontaminacija se dogodila čak i u periodima koji su najkraće trajali.
"Naše istraživanje je pokazalo da u svakom pojedinom stanju - bez obzira na to koja površina, hrana i vreme su u pitanju - uvek postoji prenos nekih bakterija", rekao je Šafner. "Nije bilo vremenskog perioda u kom nismo videli prenos bakterija."
Koji drugi činioci utiču na pravilo pet sekundi?
Iako je važno koliko dugo je hrana na podu, vrsta hrane i ono što je zapravo na tom podu jednako je važno, ako ne i više. Prema Šafneru, nivo vlažnosti hrane je ključni faktor. Na primer, u njegovoj studiji, kada su komadiće lubenice bacili na različite površine, većina bakterija se prenela na voće.
"Mislimo da je to zato što vlaga olakšava kretanje bakterija s površine na hranu. Bakterije nemaju noge tako da im je zaista potrebna vlaga da bi se mogle kretati", objasnio je.
Suva hrana poput hleba i gumenih bombona dovela je do manjeg prenosa bakterija, ali je i dalje pokupila dovoljno bakterija da se možete razboleti, pojašnjava Doson.
Osim bakterija, podovi mogu biti prekriveni prašinom ili dlakom kućnih ljubimaca, što bi moglo doći na vašu hranu. To nije nešto što biste hteli jesti, ali Doson smatra da je to samo po sebi verovatno bezopasno.
Je li pravilo pet sekundi istinito?
"To je popriličan mit. Zaista zavisi o tome što je na tlu i gde hrana padne", rekao je Doson. "Hrana će odmah pokupiti bakterije tako da se samo kockate ako je pojedete i niste sigurni što je na toj površini."
Bolesti koje se prenose hranom, poput salmonele, mogu uzrokovati mučninu, povraćanje ili proliv, a mogu biti čak i smrtonosne.
"Brinem se zbog patogenih bakterija i patogenih virusa koji mogu uzrokovati bolesti", rekao je Šafner. "Ne postoji 'sigurno' vreme kada se nijedna bakterija neće preneti na hranu."
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: