Josif Brodski bio je ruski esejista, pisac i filozof čiji je rad 1987. ovenčan i Nobelovom nagradom za književnost, a često je okarakterisan kao jedan od najplodnijih i najslobodnijih umova 20. veka.
Brodski je 1972, u 32. godini, bio prinuđen da emigrira iz tadašnjeg SSSR-a u Ameriku gde je objavio svoja najpoznatije dela i gde je karijeru nastavio kao profesor na Univerzitetu Mičigen, piše "žena.rs".
Govor Josifa Brodskog koji je 1988. prosledio diplomcima spomenutog Univerziteta i dan danas se prepričava, a predstavlja dragocene smernice za duhovno bogat i ispravan život. Ovo su najvažniji delovi ovog, gotovo epskog govora ruskog filozofa.
"Život je igra sa puno pravila, ali bez sudije. Čovek uči kako da je igra posmatrajući je više nego čitajući bilo koju knjigu, čak i Sveto Pismo. Nije čudo, dakle, da toliko mnogo njih igra prljavo, da tako malo njih pobeđuje, da mnogo njih gubi", započeo je Brodski svoj govor.
Pošto vam je još rano da svodite konačne račune i ako su vam uspeh i pristojno okruženje ono čemu težite, ne bi vam bilo zgoreg da se upoznate sa tim zapovestima kao i sa spiskom grehova. Njih je, sve zajedno 17 (10 Božjih zapovesti i 7 smrtnih grehova, prim. aut), a neki se donekle podudaraju. Naravno da možete prigovoriti da oni pripadaju verskom učenju sa snažnom tradicijom nasilja. Ali, ako je reč o verama, ova je ipak najtolerantnija; ona zaslužuje vašu pažnju već i zbog toga što je rodila društvo u kojem imate pravo da podvrgavate sumnji ili da odričete njenu vrednost."
Brodski je predavanje završio davanjem nekoliko mudrih saveta, a puno književnika, psihologa i filozofi tvrdi da je reč o svojevrensom umetničkom delu.
1. Sada, ali i u budućnosti, verujem da treba da se usredsredite na preciznost vašeg jezika. Nastojte da obogatite svoj rečnik i da postupate s njim kao sa svojim bankovnim računom. Poklonite mu mnogo pažnje i trudite se da povećate svoje dividende. Nije cilj u tome da doprinesete krasnorečivosti u svojoj spavaćoj sobi ili svom profesionalnom uspehu - mada je kasnije i to moguće - i nije stvar u tome da se pretvorite u soficistiranog govornika. Cilj je da omogućite sebi da se što potpunije i tačnije izražavate; jednom rečju, cilj je vaša uravnoteženost. Jer nagomilavanje neizgovorenog, nedovoljno artikulisanog, može dovesti čoveka do neuroze. Svakog dana se u čovekovoj duši mnogo toga menja, ali način izražavanja ostaje isti. Sposobnost izražavanja zaostaje za iskustvom. To štetno utiče na psihu. Osećanja, nijanse, misli, percepcije koje ostaju neimenovane, nedovoljno objašnjene, neprecizno formulisane, nagomilaju se unutar individue i mogu dovesti do psihološke eksplozije ili potonuća. Da bi se to izbeglo, čovek ne mora da se pretvori u knjiškog moljca. Treba samo da nabavi rečnik i da ga čita svaki dan, a ponekad i knjigu pesama. Rečnici su, međutim, po važnosti na prvom mestu. Ima ih mnogo svuda oko nas, uz neki se dobija i lupa. Dosta su jeftini, ali čak i onaj najskuplji (sa lupom) staje mnogo manje od jedne posete psihijatru. Ako se ipak odlučite da odete kod psihijatra, obraćajte mu se kao da imate simptome leksičkog alkoholizma.
2. Sada, ali i u budućnosti, pokušajte da budete ljubazni prema svojim roditeljama. Ako ovo zvuči previše slično zapovesti "Poštuj oca svoga i mater svoju", neka bude tako. Sve što želim da kažem jeste da pokušate da se ne pobunite isuviše protiv njih, jer će, po svoj prilici, umreti pre vas, tako da možete da poštedite sebe bar ovog izvora krivice, ako ne i tuge. Ako morate da se pobunite, pobunite se protiv onih koje nećete tako lako povrediti. Roditelji su previše bliska meta, kao i sestre, braća, muževi, žene, relacija je takva da nećete promašiti.
3. Pokušajte da ne pridajete previše pažnje političarima - ne toliko zato što su glupi ili nepošteni, što je najčešće slučaj, već zbog obima njihovog posla, koji je prevelik čak i za najbolje među njima, ali ni bilo kojoj političkoj partiji, doktrini, sistemu ili njihovim projektima. Sve što oni mogu da urade, u najboljem slučaju, jeste da umanje društveno zlo, a ne da ga iskorene. Bez obzira koliko značajno poboljšanje može biti, etički gledano ono će uvek biti zanemarljivo, jer će uvek postojati oni koji neće profitirati od ovog poboljšanja. Svet nije savršen; Zlatni vek nikada nije postojao niti će ga biti. Jedino što će se dogoditi sa svetom je da će postati veći, odnosno mnogoljudniji, ne povećavši se u razmeri. Koliko god čovek koga ste izabrali obećavao da će pravilno podeliti kolač, kolač neće postati veći; u suštini, porcije će se obavezno smanjiti. U svetlu toga - ili, bolje reći, u mraku - moraćete se osloniti na vlastitu, domaću kuhinju, odnosno upravljati svetom samostalno - barem onim njegovim delom koji vam je dostupan, koji se nalazi u granicama vašeg dometa. Međutim, ostvarujući to, moraćete takođe da budete spremni na tužnu spoznaju da ni vašeg sopstvenog kolača neće biti dosta; moraćete da budete spremni na to da okusite u istoj meri i zahvalnost i razočarenje.
4. Pokušajte da se ne ističete, da budete skromni. I sada nas je previše, a uskoro će nas biti i mnogo više. Zato će penjanje u centar pažnje uvek biti moguće jedino na račun onih koji se tamo neće peti. To što nekome morate da stanete na nogu na tom putu, ne znači da treba da stojite na njegovim ramenima. Osim toga, sve što ćete videti sa te tačke gledište jeste ljudsko more, plus one koji su, poput vas, zauzeli sličan upadljiv i pri tome nesiguran položaj, one koji se zovu bogati i slavni. Uvek ima nečeg neprijatnog u tome da čovek ima više sreće od njemu sličnog, pogotovo kada tih sličnih ima na milijarde. Uz to treba dodati da bogatih i slavnih u naše vreme ima na gomile i da tamo, na vrhu, postaje veoma tesno. Zato ako želite da postanete bogati i slavni, ili i jedno i drugo, neka vam je sa srećom, ali se ne predajte tome potpuno. Žudeti za nečim što imaju drugi, znači gubiti sopstvenu unikatnost; s druge strane to, naravno, stimuliše masovnu produkciju. Ali pošto trčite životnu trku samo jednom, razumno bi bilo izbegavati najočiglednije klišee, uključujući i luksuzna izdanja.
5. Po svaku cenu pokušajte da izbegnete da u životu sebi dodelute status žrtve. Od svih delova tela, najviše pazite na kažiprst, jer je žedan krivice. Upereni prst je logo žrtve - suprotno od znaka pobede, podignutog srednjeg prsta i kažiprsta u istom trenutku, i sinonim je za predaju. Koliko god da ste u lošem stanju, pokušajte da ne krivite nikoga i ništa, istoriju, državu, pretpostavljene, rasu, roditelje, detinjstvo, mesečeve menu... U trenutku kad bacate krivicu na nekog drugog, potkopavate sopstvenu rešenost da nešto uradite. Na kraju krajeva, ni status žrtve nije lišen svoje privlačnosti. On izaziva saosećanje, nagrađuje se za zasluge, i cele se države i kontinenti raznežuju u sumraku mentalnih padova uz saznanje žrtve.
6. Svet u koji ćete ući i u kome postojite nema dobru reputaciju. On je bolji greografski nego istorijski, i dalje je vizuelno privlačniji nego društveno. To nije lepo mesto, kao što ćete uskoro saznati, i sumnjam da će vam postati lepše kada ga jednom napustite. Ipak, to je jedini svet koji nam je dostupan, alternativa ne postoji, a da postoji, nema garancije da bi bila bolja od ove.
Potrudite se da ne obraćate pažnju na one koji će pokušati da vam zagorčaju život. Biće ih mnogo, kako u službenom, tako i u samozvanom svojstvu. Trpite ih ako ne možete da pobegnete, ali kada ih se klonite, odmah zaboravite na njih. Iznad svega, potrudite se da ne pričate o nepravednom tretmanu koji ste dobili od njih, izbegavajte to bez obzira koliko vaša publika bude raspoložena da vas sluša. Priče ove vrste proširuju postojanje vaših protivnika, najverovatnije i računaju na to da ste pričljivi da svoje iskustvo prenosite drugima. Ono što čine vaši neprijatelji dobija svoj značaj ili važnost zavisno od vaše reakcije. Zato projurite kroz njih ili mimo njih, kao da su žuto, a ne crveno svetlo. Neka vam ne zadržavaju pažnju ni misleno ni verbalno, ne gordite se time što ste im oprostili ili ih zaboravili - pre svega zaboravite na loš kraj.
Kurir.rs/A.A.
Bonus video: