LIČI NA LUTKU, ODRŽAVA SE LAKO, NEKAD JE BIO ČOVEK: Leš Indijca fakultet u Kragujevcu platio čak 50.000 evra SPASIĆE MNOGE ŽIVOTE
Čas anatomije je za njih šokantan, ali i direktan… Tu ih, u kabinetu, čeka pravi pokojnik. Stoji, gleda ih i kao da ih pozdravlja podignutom rukom. Pravi čovek bez kože, ali sa mozgom, mesom, kostima…On je „plastinat“, telo čoveka koje je prerađeno da ne truli i da traje večno. Plaćeno je skupo, oko 50.000 evra, ali je investicija za budućnost, i u znanje koje nema cenu.
Ivana Živanović Mačužić, šef Katedre za anatomiju na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu kaže da na plastiniranom ljudskom telu studenti proučavaju to što ih zanima.
– Anatomija je oduvek bila zanimljiva ne samo lekarima već i umetnicima, koji su poput Leonarda i Mikelanđela koji su se stvarajući svoja nenadmašiva dela bavili proučavanjem ljudskog tela, disekcijom leševa..
Anatomija je i noćna mora studentima medicine, kao veoma težak ispit, i potrebno je da učeći pored sebe imaju slike u vidu anatomskih atlasa, ali najbolje je da ispred sebe vide i pravo ljudsko telo. Od davnina su se koristile različite tehnike za konzervaciju ljudskog tela, od mumifikacije u starom Egiptu pa na dalje, ali danas se koristi potapanje mrtvog ljudskog tela u formalin i tako se prave klasični kadaveri koji se koriste u nastavi anatomije.
Ali, imamo i savremene tehnike, a to je plastinacija, ljudskog tela, i to je ovo što mi imamo na fakultetu. Ono je do nas stiglo iz čuvenog instituta za plastinaciju koji se nalazi u Hajdelbergu, i čiji je rukovodilac Ginter Fon Hagen. Ovo je plastinirano pravo ljudsko telo, i tu se vide pravi mišići, pravi krvni sudovi i nervi. Dobija se trajni preparat, koji se ne oštećuje, nema neprijatnih mirisa, kancerogenih isparenja, i tako studenti mogu lakše da savladaju gradivo iz anatomije, Kaže Ivana Živanović Mačužić.
Plastinacija lešu daje večni život
Postupak plastinacije mrtvog čoveka, u kome se lešu bukvalno daje večni život, ide u nekoliko koraka. Prvo se mrtvo telo fiksira u formaldehidu. Nakon toga sledi dehidratacija, kojom se voda i masnoće zamenjuju acetonom. Posle se prelazi na postupak impregnacije, u kome se pod vakumom aceton izvlači iz ćelija, i uvlače se plastične smole, epoksi i silikon, i onda sledi učvršćivanje, ili pod visokom temperaturom ili UV zračenjem. Liči na lutku, i održava se jednostavno, samo se briše prašina, jer je to nekada živo telo, danas samo stvar.
Dekan Medicinskog fakulteta Vladimir Jakovljević kaže da je „fakultet pratio savremene tendencije oduvek, i da je tako i kupljen kadaver, plastinat ljudskog tela“.
– Nećemo stati na tome, i idemo na nove tehnologije. U novoj zgradi centra izvrsnosti koji se gradi imaćemo i demo – laboratoriju za nastavu iz farmakologije i fiziologije, gde ćemo studentima omogućiti da vežbaju praktično kao da su pored pravih pacijenata, uz pomoć softvera iz Rusije i Slovačke…, kaže Vladimir Jakovljević.
Telo pripadalo mladom Indusu?!
O pravom „živom“ lešu, ne zna se gotovo ništa. Jedino su rekli da je poreklom Indus, i verovatno mlađe dobi. Ne zna se ni kako je umro, da li od neke bolesti ili nesrećnim slučajem. Kako god, on je našao večni dom, umesto u grobu, na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Njegovo telo će, zahvaljujući znanju koje će studenti steći, spasiti mnoge živote.
(Kurir.rs/ucentar.rs/K.R foto: KR)