Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni Kristijan Šmit pozvao je međunarodnu zajednicu da se diplomatski angažuje na Balkanu.
Šmit, bivši nemački šef diplomatije, rekao je da je pretnja Srba u Bosni da će ponovo formirati svoju vojsku sada ublažena ali da BiH i okolni region i dalje mogu da skliznu u krizu, ako se Sjedinjene Države i Evropa značajnije diplomatski ne angažuju.
Šmit je rekao da su lider bosanskih Srba Milorada Dodika regionalni lideri ubedili da suspenduje svoje planove da povuče srpske vojnike iz bosanske vojske i ponovo formira snage bosanskih Srba.
"Videli smo posle mnogo razgovora, uključujući one u susednim zemljama, da je primio poruku da niko neće prihvatiti način koji vodi povećanju političkog i - a nadam se da do toga neće doći - vojnog konflikta", rekao je Šmit britanskom listu Gardijan.
"Zapravo, ne vidim opasnost od izbijanja rata", rekao je Šmit i dodao da u Bosni trenutno ima mnogo manje tepkog naoružanja nego 1992. godine kada je izbio rat. "Srećom, mnogo je manje vojnih sredstava dostupno", rekao je on.
Ipak, Šmit tvrdi da "separatistička" retorika Milorada Dodika i njegove pretnje da će izdvojiti Srbe iz pravosudnog i poreskog sistema u zemlji, guraju Bosnu u ozbiljnu krizu.
"Ove taktike su dovele do toga da on ne može da se povuče a da ne izgubi obraz", rekao je Šmit. "Moj utisak je da smo vrlo, brlo blizu te taške i potreban nam je vrlo jasan odgovor međunarodne zajednice".
"Rekao bih da je izazov da se Bosna i Hercegovina raspadne toliko velik da ne može da bude ograničen samo na BiH", dodao je Šmit.
Šmit je doputovao u Vašington na razgovore sa timom američkog predsednika za spoljnu politiku. Tema razgovora je pretnja kolapsa Dejtonskog sporazuma kojim je završen rat 1995. godine.
Njegove saradnike ohrabruje vest da je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan neočekivano prisustvovao njihovom sastanku sa zvaničnicima Bele kuće. To oni, piše britanski dnevnik, vide kao signal da će Bajdenova administracija pomnije pratiti situaciju u Bosni.
Posle posete savetnika Stejt departmenta Dereka Čoleta regionu, čoveka koji je za američku administraciju napisao istoriju Dejtonskog sporazuma, američki zaničnici su rekli da će ponovo razmotriti politiku SAD prema Bosni koja je do sada bila prilično slabog intenziteta i fokusirana na izborne reforme.
"Veoma sam srećan zbog toga jer vidim da prethodnih godina nije postojala nikakva strategija, jer je u SAD i Evropskoj uniji preovladavao utisak da će se stvari mirno rešiti", rekao je Šmit.
On je naglasio da od međunarodne zajednice ne traži dodatne mirovne snage već ujedinjen diplomatski angažman.
Kurt Basuener, koosnivač Političkog saveta za demokratizaciju smatra da je Šmit preterani optimista kada je reč o šansi da se izbegne konflikt i navodi da u Bosni postoji dovoljno oružja da se izazove novi rat.
"Mislim da je on prilično zadovoljan samim sobom", rekao je Basuener. "Poenta je da postoji više nego dovoljno oružja da se loše stvari dogode".
Šmitova pozicija je pod diplomatskim pritiskom. Moskva se protivila njegovom postavljenju i ne priznaje njegov autoritet. Rusija i Kina insistiraju na tope da je nedavna rezolucija Saveta bezbednosti UN o Bosni ukinula mogućnost svakog pominjanja visokog predstavnika. Dodik odbija da se sastane sa njim i ne priznaje njegov legitimitet.
Ali Šmit, koji ima podršku ostatka međunarodne zajednice, kaže da ga neće silom isterati. "Ostaću i ispuniću svoju dužnost", rekao je on.
Kurir.rs/Guardian