Moj narodni univerzitet Vikipedija kaže da je moral „sistem navika, pravila i običaja“, Fridrih pak Niče, do koga držim mnogo više nego do Vikipedije, kaže da je moral malograđanska dubara ubačena da bi se eskivirao pomen reči grešnost, licemerje i pokvarenjaštvo.
Kao nešto čisto spoljašnje - što često bude i prividno - moral je, kao i sve spoljašnje, podložan degeneraciji i raspadanju. Vidi se to poslednjih decenija golim okom, a može se i namirisati.
Svejedno, moja je neznatnost čak i po tom degenerisanom i raspalom moralu daleko od moralne uzoritosti, bezgrešnost da i ne pominjem. E sad, da li je moja inkriminisana neznatnost ispotprosečno, prosečno ili natprosečno nemoralna, presudu o tome će doneti Najviše Mesto, ali ne ovo ovde, nego ono gore.
Za moje postupke sumnjivog morala, hteo - ne hteo, odgovornost ću snositi pred Tvorcem, onima koje sam povredio svojim postupcima i sopstvenom saveću, tim redosledom. Na presude čaršijskih prekih moralnih sudova (i sudija) ne samo da ne dajem pet sitnih para nego ih, kad sudovi i sudije prekardaše, nemoralan kakav sam, promptno nabijam na qwrz. Privida moralnosti radi - figurativno.
Nije samo Danasov đeneral - pardon, glodur - Draža primetio (i presudio) da sam u poslednjih godinu dana „moralno propo“, nije to promaklo ni još jednoj moralnoj gromadi Pešić Vesni, a ni mnogim drugim divnim stvorenjima iz Krugova Dvojke, nebitnim za našu današnju kolumnu.
Zli jezici kažu da, ako Pešićki zapušiš usta, ona progovori na dupe, pardon, lapsus - Tviter.
Kroza šta je ovog puta progovorila, ne znam, kako god, od moje obaveštajne službe za Tviter sam dobio informaciju da je Pešićka u etar ispustila sledeću misao velikih žena, citiram: „Eno ga Basara sa Trivankom da sledeći roman objavi u ‘Službenom glasniku’. Prvo preletiš u Kurir, pa kod Trivanke, i završiš u AV krilu.“
Kakva vitgenštajnovska jezgrovitost, kakva (maltene) hajdegerovska domišljenost raspadnutog mišljenja, kakva logika Hegela zapalog u delirijum, kakva ubitačna skica trajektorije jednog moralnog sunovrata. Besprekorno.
Nema se šta drugo reći do: krv ti jebem. (Aplauz klateža if off-a).
Ipak, i takvoj gvozdenoj logici ima rupa. Evo jedne.
Ne znam šta Pešićku navodi na pomisao da bih ja u AV krilo morao ići putem kojim ona smatra da se mora ići - dakle, preko Kurira i Jelene Trivan. Zar ne pomišlja da bi mi bilo pametnije (brže, jače, bolje) da krenem putem kojim je ona išla - pa se ulupala - dakle, da u AV-ovo krilo odem direktno, bez posrednika.
Tako bih i postupio da hoću, samo ne znam šta bih radio u AV krilu. Da mi AV priča šta je nekad bilo? Ili da bi mi sredi da pišem u Kuriru i da objavim roman u „Sl. glasniku“? Tek ne znam šta Pešićku i Co. navodi na pomisao da ja srljam u AV krilo, samo me je sramota od nje i Olivere Bećković, pa to radim krijući, preko Kurira, Jelene Trivan, Lajkovca i Male Krsne.