Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, bio je
prilika da se naglasi da je potrebno
dodatno ekonomski osnažiti žene
Sve vrste nasilja potiču od pogrešnih kulturoloških obrazaca. Taj kulturološki prtljag da se devojčicama sugeriše odmalena da ćute i trpe nasilje proističe iz pogrešnog kulturološkog obrasca, a to postaje osnovni uzrok nasilja, ocenila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović na konferenciji „Nijedna više“.
Ona je istakla da je „ekonomsko nasilje ukorenjeno u jednoj zanimljivoj tradiciji u srpskom narodu“.
- Reč je o običaju da se ženska deca odriču svog nasledstva u korist brata ili nekog drugog muškog člana porodice i time ostaju potpuno ekonomski obespravljene, pa, na primer, nemaju za učešće za kredit i nemaju imovinu kojom raspolažu. Zalažem se za punu ravnopravnost, na koju svi mi ljudi imamo pravo - navela je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i istakla da pitanje rodne ravnopravnost spada u domen fundamentalnih prava i vrednosti.
- Čak i u tegobnom periodu tokom ove i prošle godine nismo stali sa unapređenjem zakonskog okvira. U maju 2021. usvojili smo Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Srbija je sada iznad standarda EU kada je reč o društvenoj angažovanosti žena kao nosilaca javnih funkcija - ocenila je ona.
Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, istakla je da postoje pomaci kad je reč o ekonomskom osnaživanju žena zahvaljujući saradnji sa društveno odgovornim kompanijama kako bi se zaposlilo više žena iz sigurne kuće.
- Međutim, još mnogo toga nismo uradili kada je reč o nasilju prema ženama. I mi žene koje smo u politici pokušavamo da učinimo situaciju jednostavnijom drugim ženama, da se odvaže i preuzmu odgovornost i učestvuju u svim sferama života. Savet se redovno sastaje i pozvala bih one opštine u kojima ovo telo nije formirano da to učine - rekla je Vujovićeva.
Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda, istakla je da, uprkos očekivanjima, tokom 2020. nije došlo do povećanja nasilja prema ženama.
- U prvih 10 meseci ove godine je evidentirano 3.718 prijava. Nasilje je zločin i krivično delo, zato ga treba prijaviti. Pokrenuli smo dva važna projekta u centrima za socijalni rad. Jedan je osnaživanje žena prema nasilju u porodici, čiji je cilj da se žene edukuju da prepoznaju nasilje, jer ono nije samo fizičko već i ekonomsko, psihološko, seksualno. Do sada je 30 žena prošlo obuku. Drugi je rad sa počiniocima i dosad je oko 300 muškaraca prošlo taj program - navela je ona i podsetila da se može podneti i anonimna prijava za nasilje. Verica Jovanović, direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, navela je da su žene stub razvoja društva i porodice i treba da budu zaštićene i nasilje koje im se dešava treba da bude zabeleženo u medicinskoj dokumentaciji.
- Imamo u evidenciji lekara opšte prakse zabeležena 3.282 slučaja nasilja nad ženama u 2020. godini - precizirala je ona.
Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević podsetila je da njihovi objekti u Beogradu funkcionišu već 21 godinu.
- Za to vreme je kroz sigurne kuće prošlo 3.535 žena i 2.714 dece. To su pojedinačne priče i životi žena koje su imale probleme sa nasilnicima u vezama iz kojih nisu mogle da izađu, pa su našle utočište u sigurnoj kući - istakla je ona i kao posebno perfidan oblik nasilja navela ekonomsko:
- U sigurnoj kući imamo žene koje i dan-danas otplaćuju kredite koje su podizale za kuće i stanove kojima sada žive nasilnici, jer formalno one nisu vlasnici, pa nasilnici i dalje koriste sve privilegije zajedničkog domaćinstva - precizirala je.
Konferencija je održana u sklopu projekta koji podržava Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda.