Deca "Z" generacije, a to su sva ona rođena od 1997. do 2015. godine, odrastaju matematički nepismena! Na to se upozorava u najnovijem izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Jednostavno rečeno, nova generacija na kraju osnovne škole ne zna da reši bilo koji zadatak koji zahteva malo duže razmišljanje i povezivanje, a mnogi do osmog razreda dođu a da ne znaju ni celu tablicu množenja.
Odgovor je takođe poražavajuć - smatra se da su đaci "Z" generacije loši iz matematike jer im je rešavanje zadataka na tabli dosadno. Oni žele mobilni, tablet i brza, trenutna rešenja.
- Rezultati dece iz matematike na maloj maturi manji su u odnosu na srpski jezik i kombinovani test tokom celog perioda od 2011. do 2021. godine. Brojne društvene studije ukazuju da „milenijalci” (rođeni u periodu od 1981. do 1996. godine) i „Z” generacija (rođeni od 1997. do 2015. godine), osim što odrastaju u ambijentu naglog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, najlakše prihvataju i najbolje se snalaze u primeni tih tehnologija. Njima je sve teže zadržati pažnju tradicionalnim načinima držanja nastave – „tabla i kreda”, posebno kada je u pitanju matematika - navodi se u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Oni upozoravaju i da mnogi đaci u Srbiji zbog toga pate od matematičke anksioznosti. To znači da osećaju napetost i strah kada treba da rešavaju matematičke zadatke, da imaju negativan stav prema ovom predmetu i nelagodnost kad treba da idu na taj čas.
Jedan pošalje domaći na vajber, ostali prepišu
Branislav Milošević, nastavnik matematike u OŠ "Gornja Varoš" u Beogradu, kaže za Telegraf.rs da je ono što se dešava, blago rečeno, katastrofa.
- Njima je na tabletima i mobilnim telefonima sve dostupno ovog trenutka, a rad na zadacima je proces i to ih ne zanima. Ima zadataka o kojima treba razmišljati više dana, a za đake nove generacije to je na niovu naučne fantastike. Oni žele sve sad, odmah! Dešava se da im date zadatak i prođe sekund, a oni kaže "ja ovo ne znam". Pa čekaj, je l si uopšte pročitao zadatak, pitam ih, i onda shvatim da nemaju strpljenja da pročitaju zadatak do kraja - priča nastavnik Milošević.
Događa se, dodaje, i da jedan učenik pošalje domaći zadatak na vajber, a ostali ga onda prepišu. Deca koja su nadarena za matematičko razmišljanje danas, priča ovaj profesor, retka, pa ih drugi zbog toga ismejavaju.
- Vidite kako se sve promenilo. Nekada je bilo obrnuto. Danas se ismevaju najboljima - dodaje na kraju Milošević.
Brojke potvrđuju zabrinjavajuću situaciju: oko 43 odsto učenika u Srbiji nije dostiglo najniži nivo funkcionalne pismenosti iz matematike, pokazali su PISA testovi. Da bi se matematika približila đacima, potrebno je osavremeniti način izvođenja nastave, zaključuje se na kraju, u izveštaju Zavoda.
- Sa akcentom na kompjuterske simulacije i vizualizaciju, kako bi učenici razumeli materiju koja im se predaje i razloge zašto im se predaje (primenu). Bolje razumevanje gradiva iz matematike pozitivno bi uticalo na znanje, a samim tim i na eliminaciju utemeljenog straha i odbojnosti od matematike - piše u izveštaju.
Sagovornik smatra da je nešto i do roditelja.
- Vratite nastavnicima autonomiju, dopustite da detetu damo ocenu adekvatnu znanju koje ima - poručuje Milošević na kraju.
(Kurir.rs/Telegraf)