Kod nas je poslednjih godina mnogo urađeno na ekonomskom osnaživanju žena žrtava nasilja
Kada kažemo nasilje, svi prvo pomislimo na fizičko, zaboravljajući da postoje i druge vrste nasilja - psihičko, finansijsko, seksualno i druga. Vesnu Stanojević, koordinatorku Sigurne kuće u Beogradu, na početku intervjua za Kurir upitali smo koji je, prema njenoj oceni, najperfidniji oblik nasilja.
- To je svakako ekonomsko nasilje. U sigurnoj kući imamo žene koje dan-danas otplaćuju kredite koje su podizale za kuće i stanove u kojima sada žive nasilnici, jer formalno one nisu vlasnici, pa nasilnici i dalje koriste sve privilegije zajedničkog domaćinstva, žive tu sami, a neretko dovedu i novu ženu. Veoma smo srećni što veliki broj društveno odgovornih kompanija i institucija pokazuje interesovanje i inicijativu da zapošljava žene iz sigurne kuće. Sada često imamo više ponuda za posao nego žena kojima je posao potreban. Mnogo je poslednjih godina urađeno na ekonomskom osnaživanju žena žrtava nasilja.
Od početka 2021. godine čak 17 žena je u Srbiji ubijeno u porodičnom nasilju, kako je bilo tokom vanredne situacije prošle godine?
- Situacija tokom vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom nije bila ništa lošija u odnosu na godinu dana ranije. Prva godina pandemije, 2020, bila je mirna za sigurnu kuću, niti smo primali nove žene, niti su žene izlazile iz sigurne kuće, nekako smo svi bili fokusirani na zdravlje. Tokom tog perioda imali smo samo dve žene pozitivne na kovid, jer smo koristili sve mere zaštite i vakcinaciju. Već 2021, pošto su mere popustile, situacija se menja i imamo porast nasilja. Mnogo više žena traži smeštaj u sigurnoj kući nego pre epidemije. Do sada imamo 17 ubijenih žena. Žene moraju konačno da shvate da niko nije ničije vlasništvo i da niko ne sme, maltene, mrko da te pogleda, a kamoli da bude nasilan prema tebi - navela je ona i podvukla da sigurna kuća nije samo mesto gde žene mogu da prespavaju i da se hrane već i mesto gde sa njima rade timovi psihologa.
Šta je vaša misija?
- Otkako sam počela da radim, trudim se da ohrabrujem žene. Važno je da svaka žena, kada izađe iz sigurne kuće, bude jača i sigurnija u sebe. Žene moraju da shvate da su posebne osobe, da su kvalitetne i vredne. To je naša misija.
Koliko je žena prošlo kroz sigurnu Kuću u Beogradu otkako je pre 21 godinu osnovana?
- Za to vreme je kroz tri objekta sigurne kuće prošlo 3.535 žena i 2.714 dece. To su pojedinačne priče i životi žena koje su imale probleme s nasilnicima iz kojih nisu mogle da izađu, pa su našle utočište u sigurnoj kući. Sada je smešteno više od 40 žena i dece. To su žene koje su morale da odu. Svaka žena mora da zna da je svaki šamar nasilje, da ne podlegnu relativizaciji drugih kada kažu - pa, on je samo ošamario! Žene moraju da znaju da ne može tako da se živi. Ne mogu da čekaju da on dođe s posla i da zavise od toga da li je on raspoložen ili neraspoložen, da li će da ih kažnjava ili ne.
(Kurir.rs)