Nastavlja se drama sa izbeglicama koje su zaglavljene na granici Poljske i Belorusije. Od jula meseca nekoliko hiljada migranata iz Iraka, Sirije, Jemena i drugih problematičnih regija pokušava ilegalno da uđe u Poljsku, Litvaniju i Letoniju nakon što je beloruski predsednik Lukašenko olakšao dobijanje viza državljanima tih zemalja i omogućio da letovima stižu u Minsk, odakle se organizovano prevoze do granice.
Poljska je u toj zoni rasporedila više od 12.000 vojnika, koji su postavili bodljikavu žicu sprečavajući migrante da uđu u zemlju.
EU, Poljska, Nemačka i NATO optužili su beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka da je namerno izazvao migrantsku krizu kako bi izvršio pritisak na EU da ukine sankcije njegovom režimu. Lukašenko je optužbe odbacio rekavši da je EU sama kriva za ovakvu situaciju zato što je učestvovala u izazivanju ratova u Siriji i Avganistanu.
Predsednik Belorusije zna da je Evropa posebno ranjiva i osetljiva na izazivanje novog migrantskog talasa jer se pokazalo da je Brisel nesposoban da reši problem ilegalnih migracija. Zato je osmislio plan kako da se osveti Uniji za nametnute sankcije i podršku opoziciji nakon masovnih protesta prošle godine.
EU ne prihvata Lukašenka za predsednika Belorusije smatrajući da je u avgustu 2020. godine lažirao rezultate izbora i tako dobio 80% glasova. EU za predsednicu Belorusije priznaje Svetlanu Tihanovskaju, koja je osvojila 10% glasova i koja je trenutno u egzilu.
Lukašenko pokušava da razbije političku blokadu u kojoj se nalazi više od godinu dana i da natera političare iz Evrope da s njim uspostave direktnu komunikaciju, čime bi faktički priznali njegovu vlast.
Razgovorom, pre dve nedelje, sa odlazećom nemačkom kancelarkom Merkel, Lukašenko je dobio ono što je želeo, priznanje i potvrdu da je on legitimni predsednik Belorusije.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nedavno je rekao da bi EU trebalo da plati Belorusiji da zadrži migrante u svojim granicama uporedivši to sa davanjem novčane pomoći Turskoj 2016. godine kako bi zadržala migrante na svojoj teritoriji.
Poljski premijer Moravjecki upozorio je Evropu da bi konfrontacija sa Belorusijom mogla biti prethodnica opasnijem vojnom izazovu Rusije. Evropski lideri, zajedno sa NATO i SAD, pružili su poljskim vlastima punu podršku u pograničnoj krizi, uz razumevanje da su opasne namere Belorusije u raspirivanju krize bile usmerene ne samo na Poljsku već i na njih.
Na kraju se postavlja pitanje u kojoj meri sve ovo može naštetiti EU, a pre svega Nemačkoj, krajnjem odredištu najvećeg broja izbeglica. Nemačka je tokom 2015. i 2016. primila i bez većih problema apsorbovala više od milion sirijskih izbeglica, pa je upitno koliko im može naštetiti Lukašenkova igra s nekoliko hiljada novih migranata.
Kako se god ova kriza okonča, poslednji evropski diktator, koji Belorusijom vlada od 1994. godine, realizovao je svoju ideju, dok je EU, po ko zna koji put, pokazala neprincipijelnost, slabost i sve veću inferiornost.