Novi model dobio je luksuz, a moćni pogon postao još jači i može da vas odvede gde god zamislite
Libijska revolucija, Arapsko proleće. Artiljerija i protivavionski topovi ugrađeni su na - „hajlaks“! Libijci su mislili da će im biti bolje, ubili su Gadafija, ali brzo su shvatili koliko su bili naivni. Sada se gorko kaju, ali posle prevrata nema kajanja.
Na testu Kurira je najnovija verzija oklopnjaka - „tojota hajlaksa“. Posle nekoliko kilometara vožnje čini nam se da imamo gusenice umesto guma! Stamen je i moćan, prema rupama i izbočinama na putevima ravnodušan. Ne morate ni da izbegavate kratere na asfaltu, čini se da sve to „hajlaksu“ prija.
Poslednje dve generacije ovog terenca vozili smo počev od 2006. godine, ali sada smo za volanom sasvim drugačijeg vozila. Dosad je od 1968. godine širom sveta prodato 18 miliona „hajlaksa“, a mi vozimo ristajl sedme generacije, koja je predstavljena 2017. godine.
Moćni pogon
Ovo je mnogo više od osveženja jer je čuveni pikap dobio luksuz iz više klase. Koža, klima, ali i moćno ozvučenje od 800 vati i devet zvučnika. Luksuzni elementi, prefinjene komande, elegantna instrument-tabla. Da li je to potrebno „radniku“ koji treba da potegne i stigne na najteži teren. Konkurencija je sve žešća, „Tojota“ mora da pokrije i zahtevne kupce, a nama otmena oprema nije smetala. S druge strane, u bogatoj kabini ne valja kada visoki vozač pomeri sedište, pa iza njega ostaje malo mesta, ali iza suvozača može da sedne dvometraš.
Euforija počinje čim smo pritisli dugme „start“. Tada se pali mašina, zvukom kamiona, a sluh nam miluju akordi klipova ogromnog 2,8 dizelaša. Snaga je ozbiljna, 204 KS, kao i momenat od 500 Nm. Imali smo sreće jer smo „hajlaks“ poterali čak do Ivanjice i vozili ga po brdima Golije i Pešterske visoravni.
Magistrale mu prijaju, udoban je, a problem može da se desi ako naiđemo na seriju neravnina, kada kabina postaje neudobna. Ipak, pravo uživanje sačekalo nas je kada smo skrenuli sa asfalta. Ne postoji teren gde „hajlaks“ ne može da stigne, uživanje u njegovim ofroud sposobnostima je nemerljivo. Ovaj terenac „stoji“ na šasiji, a prednji točkovi oslonjeni su preko dvostrukih trouglastih ramena. Zadnji točkovi stoje na gibnjevima, da bi prikolica mogla što više da se optereti. Vozili smo po brdima, bez straha da može bilo šta da ga zaustavi.
Pogon je moćan, automatski šestostepeni, a može se naručiti i s manuelnim. Iako može da se dobije i s pogonom samo na zadnjim točkovima, mi smo vozili 4 x 4. Tasterom možemo da zaključamo pogon osovina u razmeri 50 x 50, ali naš „tenk“ raspolaže i redukcijom. Takođe, u spisak standardne opreme spada i asistencija za penjanje uzbrdo, kao i DAC sistem za spuštanje nizbrdo. Tu je i TSS paket bezbednosnih asistencija. Sem radara, tu je i sistem stabilizacije prikolice, adaptivni tempomat, održavanja kolovozne trake i još mnogo toga.
Nije jeftin
Cena „hajlaksa“ kreće se u rasponu od 25.600 evra bez PDV, do modela s najjačim paketom s testa „invinsibl“ (nepobedivi), koji s porezima košta 53.600 evra. Nije jeftino, ali ga nijedan teren neće pobediti.
Kurir.rs / Mladen Radulović