AKADEMIK PROF. DR NEBOJŠA LALIĆ ZA KURIR: I dalje je 50 odsto više umrlih od kovida među dijabetičarima nego među zdravima
I dalje je među obolelim od dijabetesa 50% više preminulih nego među onima koji nemaju dijabetes, a oboleli su od kovida. Šećerna bolest je jedan od najčešćih razloga lošeg ishoda kovida, ali i postkovid komplikacija. Kompletna vakcinacija sa dve doze i trećom posle određenog razmaka je za sve pacijente s dijabetesom preduslov uspešnog lečenja i preživljavanja u ovoj epidemiji. Tu dileme nema, kaže u intervjuu za Kurir akademik prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinke za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
Zašto je dijabetes tako poguban u kovidu?
- Zato što postoji deo zajedničkog puta nastanka te dve bolesti, koji obuhvata delovanje citokina i podsticanje citokinske oluje. Ne izaziva sam dijabetes direktno citokinsku oluju, ali kada se ti procesi udruže, veća je mogućnost njenog nastanka.
S dijabetesom je često povezana i gojaznost. Imali smo takvu i decu obolelu od kovida koja su preminula?
- Da, i to je sve zbog tog preklapanja puteva mobilizacije citokina, aktiviranja upale, što je vrlo slično kod ove dve bolesti. U tipu 1 dijabetesa u manjoj meri javlja se gojaznost i u manjoj meri je karakteristično ovo zapaljenje što se tiče kovida. U pandemiji ima i interesantna stvar - pacijenti s tipom 1, mladi, ako odlično kontrolišu svoju bolest, imaju isti rizik za obolevanje od kovida kao i zdravi, a ne povećan, kao kod drugih obolelih od dijabetesa. Ali to ne znači da ni oni ne treba da primenjuju protivepidemijske mere i da se vakcinišu. Bitno je i decu vakcinisati. I Evropska medicinska agencija (EMA) odobrila je vakcinaciju dece starije od pet godina.
Znači li to da oni s tipom 2 gore prolaze od korone?
- Kad jednom korona krene, kad nastane hiperglikemija, odnosno poraste šećer, aktiviraju se svi opasni mehanizmi. Ali ako postoji dobra kontrola bolesti, a imaju kovid, oboleli od dijabetesa imaju dobru šansu da se, ako primene sve mere, nađu u istoj poziciji kao i zdravi.
Tip 2 dijabetesa je, inače, vezan za gojaznost?
- Tip 2 je vezan za gojaznost, ali kako se gojaznost povećava u populaciji, sad imate dosta gojaznih pacijenata i s dijabetesom tip 1. Gojaznost je definitivno jedan od najmoćnijih faktora rizika za loš ishod u kovidu i jako je udružena s tipom 2 dijabetesa.
Zašto dijabetičari s kovidom najčešće završavaju na dijalizi?
- Bubrežna funkcija je kod trećine obolelih od dijabetesa već oštećena i ceo proces zapaljenja u kovidu može još da je pogorša.
Prošle godine smo, prema procenama, imali oko 700.000 dijabetičara. Je li pandemija povećala taj broj?
- Procenjeni broj je oko 770.000, a možda već možemo govoriti i o 800.000, ali nije potvrđena direktna povezanost s kovidom.
Koliko je od tih 800.000 registrovanih dijabetičara?
- Oko 470.000 i nešto.
Znači više od 300.000 ljudi u Srbiji ima dijabetes, a to i ne zna?
- Najverovatnije da je tako.
Na šta ljudi treba da obrate pažnju da bi znali da imaju dijabetes?
- Na klasične znake dijabetesa - učestalo mokrenje, povećana žeđ, opšta slabost, malaksalost, sušenje usta... Treba ići u dom zdravlja i gde god se može na skrining, na otkrivanje dijabetesa i povećanog rizika za dijabetes.
Svako ili samo oni koji imaju simptome?
- Svako najmanje na tri godine.
Šta konkretno znači taj skrining?
- Popunjavate obrazac tako da kompletirate sve podatke - imate li povišen pritisak, da li ste nekada imali povećani šećer u krvi, postoji li dijabetes u porodici, kako se hranite, kolika je fizička aktivnost...
Zašto je bitan taj pritisak?
- Bitan je jer je povezan s pojavom šećerne bolesti. To su tzv. komorbiditeti, pridružene bolesti. Mehanizam nije isti, povišeni pritisak može se javiti kao posledica dijabetesa, ali među populacijom s povišenim pritiskom povećana je frekvenca pacijenata s dijabetesom. Neko ko je preležao infarkt srca ili mozga nosi povećani rizik za dijabetes. Takođe, ako se dijabetes pojavio samo u trudnoći i potom ga nije bilo, postoji povećani rizik da se kasnije javi.
A kada će, konačno, stići inovativni lekovi za dijabetes?
- To su dve grupe lekova koje istovremeno regulišu šećernu bolest - dovode do snižavanja povećanog nivoa šećera, ali i deluju protektivno na srce i bubrege kao značajne organe i sprečavaju ili odlažu nastanak komplikacija na njima. Intenzivno se radi na finansijskim i ostalim aspektim, kako bi lekovi postali dostupni.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić