Zakonom o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma koji je Skupština Srbije usvojila 15. septembra širi se krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćirilicu, od državnih organa, privrednih subjekata koji će plaćaju manji porez, strukovnih udruženja, javnih servisa itd.
Prof. Ana Živković, nastavnik srpskog jezika OŠ "Banović Strahinja" kaže da je u pitanju važna i osetljiva tema.
"Mi u školi nemamo zvaničnu obavezujuću odluku na osnovu koje bismo tražili od učenika da pišu na ćirilici. Osim preporuke da domaće zadatke rade četiri puta na ćirilici pa četiri puta na latinici, dok se pismeni pišu ćirilici, ali ispravak se radi na latinici, sve je u zavisnosti od nastavnika do nastavnika. Na srpskom jeziku se više koriti ćirilica, ali generalno je latinica u široj upotrebi", rekla je profesorka Živković.
Prof. dr Vladan Jovanović, sekretar Odbora za standardizaciju srpskog jezika saglasan je da latinica dominira u svakodnevnoj upotrebi.
"Potrebno je uzeti više parametara da bismo mogli da napravimo komparaciju. Na internetu i društvenim mrežama se više koristi latinica zbog tehničkih razloga, ali kako Grci ili oni koji koriste arapsko pismo, uspevaju da koriste svoj alfabet. Imate i na Guglu ćirilicu, tako da je do nas", poručio je prof. Jovanović.
On je naglasio da zakon i njegov naslov uticao na čitavu javnost, pa i na novinare da smatraju da će štititi ćirilicu, ali nije baš tako.
"Shvatio sam ovo kao dobronamernu stvar države da identitetsku i kulturološku i nacionalnu zakonski uredi. Dva su razloga bila, da se omeđi kulturni, srpski, nacionalni prostor, istog dana je isti zakon usvojila i Republika Srpska, a drugi razlog je da se oseća zapuštenost srpskog jezika i ćiriličnog pisma zbog čega se sve ovo radi", dodao je sagovornik Pulsa Srbije na Kurir televiziji.
Poreske olakšice se mogu uvesti, ali nisu u obavezi, pojasnio je.
Nastavnica srpskog jezika OŠ "Banović Strahinja" je ponovila da mi imamo dva pisma veoma dugo i da nijedno od njih nije ugrozilo jezik.
"Upotreba dva pisma koja smo imali nisu ugrozili jezik i njegovu lepotu, komunikativno-simboličnu-kreacionu upotrebu", rekla je ona.
Profesorki nije jasno kako mogu da se kvalitetnije objedine azbuka i internet.
"Najčešće rade na latinici, razmennjuju poruke na aplikacijama na latinici. Engleski imaju od 1 razreda, a latinicu dobijaju u drugom. Sa ćirilicom kreću prvih godinu i tri meseca. To im je prosto bliže, nastaje jezički hibrid gde deca ne znaju da napišu slovo Đ, ch..", otkriva ona.
"Moramo znati šta je pismo broj jedan, a šta pismo broj dva", zaključio je prof. dr Vladan Jovanović.
Poreski savetnik Milan Trbojević kaže da olakšice za privrednike mogu biti razne.
"Mogu plaćati manji porez na imovinu od strane opštine, mogu biti na nivou države, različite takse koje se neće plaćati i u zavisnosti od stepena olakšica, zakon će biti uspešno primenjen", objasnio je Trbojević i dodao da će se krajem sledeće godine mogla uvesti ova poreska olakšica.
(Kurir.rs)
Bonus video: