Talibani su imali podzemnu mrežu obaveštajnih operativaca koji su im pomogli da preuzmu vlast iznutra, paralelno sa njihovom vojnom pobedom.
Talibanski agenti bili su prisutni u ministarstvima, univerzitetima, poslovnim subjektima i humanitarnim organizacijama, ipreneo je u nedelju Vol strit žurnal.
Mavlavi Mohamad Salim Sad, ključni vođa talibana lojalan mreži Hakani, rekao je za VSJ da imaju agente u svakoj organizaciji i odeljenju koji su već preuzeli kontrolu nad strateškim lokacijama pre nego što su ušli u Kabul.
Mohamad Salim Sad je šef obezbeđenja Međunarodnog aerodroma u Kabulu.
Prema pisanju VSJ, talibani su 15. avgusta dobili zadatak da uklone oružje iz skloništra i da sprovedu specijalne operacije razoružavanja snaga bezbednosti i preuzimanja kontrole nad strateškim lokacijama u glavnom gradu Kabulu.
Mohamed Rahim Omari, komandant srednjeg nivoa u snagama Badri, radio je na tajnom zadatku u porodičnom preduzeću za trgovinu benzinom u Kabulu pre nego što je tog dana pozvan u akciju. Rekao je da su on i još 12 drugih poslati u kompleks avganistanske obaveštajne službe na istoku grada, gde su razoružali službenike na dužnosti i sprečili ih da unište kompijutere i datoteke, saopštio je VSJ.
Druge ćelije su se raširile da zauzmu druge vladine i vojne objekte i stigle do aerodroma u Kabulu, gde su SAD sprovodile masivne napore za evakuaciju. Oni su preuzeli kontrolu nad perimetrom aerodroma sve dok ujutru nisu stigle bolje naoružane talibanske trupe sa sela.
Jedan agent, Mula Rahim, čak je poslat da obezbedi avganistanski institut za arheologiju i njegovo blago od potencijalnih pljačkaša.
Kamran, koji nije želeo da se koristi njegovo prezime, dobio je zadatak da preuzme svoju školu, Univerzitet u Kabulu i Ministarstvo visokog obrazovanja. Tridesetogodišnjak iz provincije Vardak zapadno od Kabula, rekao je da je postao talibanski regrut kada je magistrirao arapski na univerzitetu 2017. godine.
On procenjuje da je tokom godina ubedio oko 500 ljudi, uglavnom studenata, da se priključe pobuni. Da bi ''sačuvao'' svoju masku, obrijao je bradu, nosio naočare za sunce i nosio je odela ili farmerke.
-Mnogi naši prijatelji koji su imali brade bili su na meti, priseća se on.
-Bio sam van sumnje. Dok su mnogi naši nižerangirani prijatelji bili uhapšeni, ja nisam. Iako sam bio njihov vođa, dodao je.
Kako je rekao, mnogi njegovi poznanici, bivši drugovi, nastavnici i stražari, prvi su shvatili da je pripadnik talibana kada se pojavio sa pištoljem 15. avgusta.
-Poznavali su me mnogi zaposleni u ministarstvu i celokupno osoblje univerziteta. Bili su iznenađeni kada su me videli, rekao je Kamran, čiji je novi posao šef obezbeđenja nekoliko univerziteta u Kabulu.
Kamran je od tada usvojio zaštitni znak talibana: crni turban, bele šalvare i dugu bradu. Što se tiče njegovih odela i farmerki, skupljaju prašinu u njegovom ormanu.
To nije naša tradicionalna odeća, rekao je.
-Mislim da neću morati ponovo da ih nosim, dodaje.
Izveštaj VSJ takođe otkriva da je među studentima koji su dobili priliku da studiraju u Indiji bilo ključnih članova talibana.
Ahmad Vali Hakmal, koji je sada portparol Ministarstva finansija, bio je ključni član talibana na Univerzitetu Kandahar, a kasnije je poslat da studira ljudska prava na Aligarh muslimanskom univerzitetu u Indiji, izvestio je VSJ.
Bilal Sarvari, novinar i aktivista na Tviteru, podelio je snimak svoje ranije objave kao odgovor na pisanja dopisnika Volstrit žurnala koji kaže da su dva člana talibana zaposleni u AIB (banku) u centru Kabula.
Moj komšija koji se predstavljao kao običan Avganistanac i godinama je živeo sa svojom porodicom u Tajmaniju je zaista bio ključni talibanski obaveštajni operativac.
Bio je dobar i ljubazan komšija do kraja, tvitovao je u nedelju Bilal Sarvari. Ovo se dešava kada je 20-godišnja administracija koju podržavaju SAD pala u ruke talibana, dok se glavni grad Kabul srušio bez ikakve pucnjave 15. avgusta pošto je bivši predsednik Mohamed Ašraf Gani pobegao bez ikakvog obaveštenja.
Način na koji su bezbednosne institucije pale u ruke talibana bez ikakvog otpora usred prethodne tvrdnje predsednika Ganija da se bori do smrti, i dalje je ostalo pitanje bez odgovora.
Kako je rečeno ni jedna država neće priznati talibansku vladu sve dok ne pokažu da imaju kapacitet da poštuju ljudska prava, ženska prava, slobodu govora i inkluzivnu administraciju koja uključuje etničke grupe, kao i žene.
Kurir.rs/VSJ