NEKAD SIGURNA SMRT, A SADA SE MOŽE DOČEKATI STAROST: Na Svetski dan BORBE protiv HIV virusa, broj umrlih u padu i to zbog ovoga
Borba sa epidemijom HIV infekcije na globalnom nivou traje već skoro 40 godina, a prema podacima UNAIDS-a u svetu 37,7 miliona odraslih i dece živi sa HIV infekcijom, a broj inficiranih je u stalnom porastu.
Međutim, broj obolelih od AIDS-a i broj smrtnih ishoda su u značajnom padu, što je pre svega rezultat uspešne anti-HIV terapije ART ("antiretroviral therapy"). Ova terapija, za sada, dovodi do funkcionalnog izlečenja, što znači da ne izbacuje virus iz zaražene osobe, tako da epidemija i dalje postoji, ali uspeva da potpuno suprimira virus i na taj način obnovi imunitet inficirane osobe, pa one ne oboljevaju i ne umiru od AIDS-a.
- Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i kliničari drugih specijalnosti – epidemiolozi, virusolozi, farmakolozi, internisti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, ali do 2019. godine nisu bili formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. HIVAS, osim aktivnosti koje sprovodi tokom cele godine u Srbiji, stalno koordinira rad i sa stručnjacima iz regiona, kako bi što efikasnije i u što kraćem roku epidemija HIV infekcije bila stavljena pod potpunu kontrolu u celom regionu - rekao je prof.dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike KCS i predsednik asocijacije i dodao da u okviru ovih aktivnosti i na stvaranju i obuci nove generacije mladih lekara infektologa.
U Srbiji ima 2.780 PLHIV, od kojih se 2.152 pacijenata leči, a 528 ne prima terapiju. Procenjuje se da je kod nas od 400 do 1.000 zaraženih neregistrovano, a u svetu čak 12 miliona ljudi inficiranih HIV-om još uvek se ne leči, iako je spasonosna terapija dostupna. Zato su u tretmanu HIV infekcije najznačajnije rano dijagnostikovanje inficirane osobe i rano lečenje dijagnostikovane osobe. U tom smislu je UNAIDS (ogranak Svetske zdravstvene organizacije) uspostavilo strategiju "90-90-90" sa ciljem zaustavljanja HIV epidemije, a u Srbiji je postignuto "86-72-87". To znači da je u Srbiji: - dijagnostikovano najmanje 87% osoba koje žive sa HIV-om, - od kojih se 72% leči antiretrovirusnom terapijom (ART), - gde je kod 87% lečenih postignuta stabilna supresija HIV-a.
Takođe je od izuzetne važnosti da najmanje 90% lečenih nema neželjene efekte HIV lekova i da žive kvalitetnim životom i da pri tome nisu prenosnici HIV-a drugim osobama.
- Nova generacija lekova koja je u upotrebi u svetu u poslednjih devet godina, a u Srbiji tokom poslednjih pet godina, ima znatno manju učestalost neželjenih efekata, što je i omogućilo novu strategiju ranog lečenja HIV infekcije odnosno započinjanja lečenja čim se dijagnostikuje HIV infekcija. Uz novu strategiju ART-a, ljudi oboleli od HIV-a mogu živeti 50 godina od započinjanja lečenja, kvalitetnim životom, bez znakova AIDS-a, bez neželjenih efekata lekova i bez ubrzanog starenja - ističe prof.dr Jovan Ranin, infektolog.
Prim dr sci med Mila Paunić je podsetila na bitne stvari kada je HIV u pitanju.
- HIV se prenosi na tri načina. To je pre svega nezaštićenim seksualnim putem, tj. nezaštićenim seksualnim kontaktom sa osobom koja je HIV pozitivna, bilo da je to analni,vaginalni ili oralni. Upravo tim redom je najveći rizik da se virus prenese. Oralni sex, kako bih rekla, je praksa nižeg rizika. Međutim, mi u poslednjih nekoliko meseci zaista imamo prenos oralnim putem. To nije bezazlen rizik, treba razmišljati o tome da je i oralni sex rizik. Drugi način je razmenom korišćenih špriceva i igala između intervenskim korisnicima droga, odnosno, krvnim putem sa inficiranom krvlju u slučaju da dospe u krv. Treći put prenosa je sa majke na dete. Majka može da je intervenskim putem dobila kao korisnica droge ili da je seksualnim putem dobila.
Rizična seksualna ponašanja su: seksualni odnosi sa osobama koje ne poznajemo dovoljno, sa kojima smo vrlo kratko, slučajne veze, upoznavanje preko različitih aplikacija i ne korišćenje kondoma prilikom seksualnog odnosa. Ipak je drugačije kada nekoga malo duže poznajete. Naravno, to nije garancija da je ta osoba sigurno HIV negativna, ali ukoliko steknete poverenje da zajedno sa svojim partnerom/partnerkom dođete na testiranje, to je najlepše i najbolje, i nakon toga mogu da budu seksualni odnosi bez kondoma. Sve drugo je preporuka da se bude sa kondomom.
Što se broja obolelih tiče, doktorka kaže sledeće.
- Broj novih HIV pozitivnih definitivno raste, dok obolelih u suštini stagnira. Pravimo razliku između broja HIV pozitivnih i obolelih od AIDS-a. Zahvaljujući terapiji, pacijenti koji imaju HIV praktično vrlo kasno dobiju tu kliničku sliku, drugim rečima, mogu da žive godinama jako dobro, da ne obole, znači da žive stvarno kvalitetno dobro čak i decenijama. Danas se smatra da ako se infekcija otkrije na vreme i ako se započne terapija ta osoba može da živi 50 godina, u suštini može da ostari sa HIV infekcijom i prosto umire starački. Tako da je važno da tu poruku prenesemo svima, da se danas sa HIV-om živi i danas se sa HIV-om stari! To je jedna hronična infekcija za koju mi danas imamo odlično efikasnu terapiju koja može jako da pomogne da se ta osoba oseća dobro, da kvalitetno živi. Jedino što mora je da svakog dana pije te lekove. Lekovi se piju svakodnevno, piju se u određeno vreme i ne sme nikako da se preskoči. Znači, raste broj inficiranih, u principu blago raste iz godine u godinu, ali zahvaljujući dobroj terapiji stagnira ili čak pada broj obolelih i broj umrlih. Pada upravo zbog toga što je terapija odlična, produžava se životni vek i zbog toga imamo manji broj obolelih i umrlih. Nije isto ako se otkrije HIV posle 10 godina ili u sledeća 2/3 meseca. Velika je razlika. U 10 godina je jako narušen imuni sistem i onda ne možemo da garantujemo da će ta osoba toliko dugo da živi, ali ako otkije unutar nekoliko meseci, pa do godinu dana, ta osoba zaista može da živi 50 godina sa korišćenjem terapije.
(Kurir.rs/Euractiv.rs/Magazinstudent)
Bonus video: