Uspon Magdalene Anderson na vlast je bio prava politička sapunica, a finale sezone možda tek dolazi.
U roku od nedelju dana, švedski parlament ju je izglasao za prvu ženu premijera, gledao je kako podnosi ostavku sedam sati kasnije usred političkih previranja i pozvao je da se vrati na posao nakon drugog glasanja.
Zašto se sve to odvijalo i šta bi još moglo da se dogodi ukazuje na složenost koalicione politike osam stranaka u podeljenoj naciji.
Zašto je Švedskoj trebao novi premijer?
Prvo glasanje za premijera prošle srede u parlamentu usledilo je nakon penzionisanja Stefana Levena, koji je vodio koalicionu vladu socijaldemokrata i zelenih od 2014. godine.
Njegova stranka, Socijaldemokrate, izabrala je Magdalenu Anderson kao njegovu zamenu za lidera stranke na svojoj konferenciji početkom novembra. Međutim, bilo joj je potrebno odobrenje parlamenta da dobije istorijsku ulogu prve žene premijerke Švedske, tačno 100 godina od kada su žene prvi put dobile glas u zemlji.
Šta se desilo sa prvim glasanjem?
Švedski politički sistem je takav da Andersonovoj nije bila potrebna većina poslanika da bi glasala za nju, već je jednostavno trebalo da izbegne da većina glasa protiv toga da postane premijer.
Zbog politički fragmentiranog parlamenta to je bio težak posao. Vladajuća koalicija koju predvode socijaldemokrate je slaba i zavisi od podrške drugih parlamentarnih partija.
Prošla je sa razlikom od jednog glasa, nakon jedanaestočasovnih pregovora sa Levicom i ranijih razgovora sa Centrom, strankom desnog centra. Obe stranke su pristale da budu uzdržane prilikom glasanja. To je bio istorijski prvi put za Švedsku, poslednju nordijsku zemlju koja je izabrala ženu za premijera.
To, međutim, nije obavezalo parlament da je podrži na ključnom glasanju o budžetu istog popodneva. Umesto toga, Partija centra je pomogla da se donese alternativni predlog tri desničarske stranke, uključujući anti-imigracione Švedske demokrate.
Zbog toga su Zeleni napustili koalicionu vladu rekavši da ne žele bilo kakav deo budžeta o kojem su pregovarali nacionalisti.
Anderson je tada zatražila da se povuče sa mesta premijera, rekavši na konferenciji za novinare: "Ne želim da vodim vladu čiji će legitimitet biti doveden u pitanje".
Ko vodi Švedsku?
Ključno pitanje je tada postavio dopisnik koji radi za finski javni servis ILE. "Izvinite... ko trenutno vodi Švedsku?“ upitao je Lukas Dalstrom, izazvavši smeh kolega novinara i snimak koji je postao viralan.
Magdalena Anderson je objasnila da tehnički nije preuzela ulogu, pa je odgovor bila privremena vlada koju vodi Stefan Leven.
Da li je ovakav haos neobičan?
Da. Toliko da su komentatori smislili ime - "Super sreda".
Ostavka Andersonove bila je kraj najdramatičnijeg dana u političkoj istoriji Švedske.
Švedska ima dugu istoriju parlamentarne stabilnosti i kooperativne koalicione politike, pri čemu su socijaldemokrate dominirale tokom većeg dela prošlog veka.
"Manjinska vlada je veoma česta u svim skandinavskim zemljama“, objašnjava Drude Dalerup, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Stokholmu. "Ali atmosfera u švedskom parlamentu trenutno... je veoma neprijateljska i nijedna stranka nije zaista voljna da popusti".
Drama je zaustavila sve proslave činjenice da je Švedska konačno sustigla svoje nordijske susede u izboru prve žene na čelu vlade.
"Trebalo je da bude veoma dobar dan za Švedsku“, dodaje profesor Dalerup. "Ali bilo je haotično i nepredvidivo. Kao da su naše partije igrale sa zatvorenim kartama".
Kako se vratila posao?
Do ponedeljka je predsedavajući parlamenta je dao političarima još jednu šansu da odobre ili odbiju Magdalenu Anderson kao šeficu jednopartijske vlade.
Pošto niko od njih nije promenio stav, a nijedna opoziciona stranka nije imala dovoljno podrške da predloži alternativnu vladu, ona je ponovo izglasana u ponedeljak.
To znači da će sada njena Socijaldemokratska partija prvi put posle 15 godina vladati sama.
Anderson je obećala da će povećati potrošnju na socijalnu pomoć i ograničiti privatizaciju škola, zdravstvene zaštite i staračkih domova, smanjiti emisije gasova staklene bašte i boriti se protiv kriminala i segregacije u Švedskoj.
Šta znamo o njoj?
Magdalena Anderson (54) je iskusna političarka, sa reputacijom nekoga ko govori šta misli i snažan je pregovarač. Bila je ministarka finansija u vladi Stefana Levena od 2014. godine.
Pre nego što je postala poslanik, bila je juniorska šampionka u plivanju, radila je kao politički savetnik i imala je visoku funkciju u Poreskoj upravi Švedske.
Studirala je na Univerzitetu Harvard i Ekonomskoj školi u Stokholmu, gde je upoznala svog supruga, koji sada tamo radi kao profesor. Imaju dvoje dece i zajedno uživaju u planinarenju i roštiljanju.
Šta dalje?
Anderson će i dalje biti obavezna da poštuje budžet koji su dogovorile tri opozicione desničarske stranke, uključujući nacionalističke Švedske demokrate.
Kao šef jednopartijske manjinske vlade, koja ima samo 100 poslanika od 349 u parlamentu, imaće ozbiljnih poteškoća da progura bilo koju buduću politiku.. do
Ima nešto više od devet meseci da se dokaže javnosti budući da bi Švedska trebalo da održi sledeće izbore u septembru 2022.
Ankete pokazuju da birači imaju više poverenja u nju nego u bilo kog drugog političkog lidera u Švedskoj. Međutim, njeno sve češće pojavljivanje u medijima do sada nije uspelo da prikupi dodatnu podršku stranci Andersonove.
Druga ključna varijabla je šta se dešava sa nacionalistima. Do sada su druge desničarske opozicione stranke odbijale da formiraju koaliciju sa Švedskim demokratama, iako bi to prekinulo trenutni politički ćorsokak.
Ali čini se da su opozicione dve stranke, konzervativni Umereni i Demohrišćani, sada sve otvoreniji za pregovore sa Švedskim demokratama.
"Ne bih pogodio ko će pobediti na sledećim izborima“, kaže profesor Dalerup.
Kurir.rs