Bugati, francuski proizvođač superautomobila vrednih 3 miliona dolara, star je više od jednog veka. Sada se suočava sa onim što je možda najteži manevar koji je ikada morao da izvede: prelazak na električnu budućnost.
Čovek koji sada vodi Bugati je Mate Rimac, 33-godišnje inženjersko čudo rođeno u Bosni - i čovek koji ne gaji iluzije o izazovima sa kojima se suočava njegova industrija.
Poznat po nekim od najvećih i moćnih benzinskih motora na svetu ikada ugrađenih u drumski automobil, Bugati je ponovo rođen 2003. godine kao dragulj u kruni Folksvagen grupe. Pored VW-a, ostali brendovi ovog svetskog proizvođača automobila su Audi, Porše, Lamborgini i Bentli.
Od tada, Bugati je bio tehnološki izlog za kompaniju, pomerajući granice onoga što su inženjeri i kupci smatrali mogućim. Auto koji može da pređe 250 milja na sat? Nema problema. Onaj koji može da izgura na 300? Naravno, sve dok imate skoro 4 miliona dolara koliko košta. A sve te performanse dolaze upakovane u elegantno dizajnirano, pažljivo ručno izrađeno telo napravljeno po meri od skupih materijala.
Ali ogromni motori koji se pokreću naftnim derivatima više nisu tehnološka čuda. Oni su stara škola. A 2021. godine, Bugati treba konačno da uđe u doba električnih vozila.
Na scenu stupa Mate Rimac, koji je 2009. osnovao Rimac automoblili, hrvatski startup koji proizvodi električni superautomobil "Rimac nevera" od 1.900 konjskih snaga. Genije visokih performansi još od srednje škole ne prestaje da privlači pažnju medija i industrije.
U julu, Bugatti se spojio sa Rimac automobilima — stvarajući kompaniju Bugati-Rimac, i prenoseći većinsko vlasništvo nad foklsvagenovom ikonom luksuznih performansi sa jednog od najvećih svetskih proizvođača automobila na mali startup u tom procesu.
"Zašto niko nije koristio [ovo] da automobile učini zabavnim i uzbudljivim?“
Za direktora iz auto industrije, 33-godišnji Rimac je mlad, a zahvaljujući tamnosmeđoj kosi i bradi izgleda još mlađe.
Rimac je imao neverovatan i brz put do tako hvaljene pozicije. Sve je počelo kada je Rimac razneo motor u BMW-a dok je kao tinejdžer trkao. Umesto da ga samo popravi, odlučio je da pretvori BMW u električni trkački automobil.
To je bilo mnogo pre nego što je Tesla počeo da prodaje porodične limuzine visokih performansi, a kamoli da postane jedna od najvrednijih kompanija na svetu.
Rimčeva porodica je napustila tadašnju Jugoslaviju — danas je mesto gde je rođen u Bosni i Hercegovini — i provela oko deceniju u Nemačkoj pre nego što se vratila u bivšu Jugoslaviju. Ovoga puta porodica je u Hrvatsku.
"Pošto sam bio u Hrvatskoj, čitao sam mnogo o Nikoli Tesli, koji je takođe rođen u Hrvatskoj. Nikola Tesla je pre 160 godina izumeo elektromotor koji sada koristimo svuda i pitao sam se zašto ovu savršenu mašinu koji je Nikola Tesla izmislio niko nije koristio da automobile učini zabavnim i uzbudljivim?", ispričao je Rimac za CNN.
Njegov električni BMW, nazvan Zeleno čudovište, nastavio je da postavlja rekorde i privlači pažnju medija. Ali Rimac je brzo shvatio da postavljanje električnih motora u stare automobile nije dugoročno održiv posao. Umesto toga, odlučio je da će od samog početka konstruisati sopstvene električne automobile visokih performansi.
Rimac je tada tek završio srednju školu. Pohađao je Univerzitet primijenjenih znanosti VERN' u Zagrebu, ali nije diplomirao.
"Morao sam da naučim sve od nule, što je ovde bilo prilično teško bez mentora i prateće industrije“, rekao je on. "Mnogo sam morao da naučim na teži način", dodao je.
Rimac nije imao velike investitore koji bi finansirali njegovu ideju, pa je, dok su on i njegovi prvi zaposleni radili na tom električnom superautomobilu, preuzimao i projekte etabliranih kompanija. Razni proizvođači automobila su želeli da stvore električne i hibridne automobile, a Rimćevo razumevanje tehnologije bilo im je dragoceno.
Taj deo poslovanja — prodaja EV tehnologija drugim firmama — postao je najveći izvor stvarnog prihoda kompanije i bio je razlog zašto je Rimac automobili bio profitabilan skoro od samog početka, kaže Rimac.
Sada je ta linija posla izdvojena u posebnu kompaniju koju on takođe vodi, pod nazivom Rimac Technology. Ta firma će nastaviti da razvija nove tehnologije električnih vozila za druge proizvođače automobila.
"Prvo su to bile kompanije za koje niste čuli, a zatim smo počeli da radimo za male proizvođače automobila kao što je Koenigsegg, pa Aston Martin, a zatim i za veće kao što je Reno“, rekao je on.
Zapravo, većina potrošača možda nije čula ni za Koenigsegg, ali švedski proizvođač višemilionskih superautomobila na benzin se smatra još jednim hrabrim inovatorom. A njegov osnivač i izvršni direktor, Kristijan fon Kenigseg, bio je mentor Mate Rimca, kao i njegova mušterija.
"Upoznao sam Matea kada je kao 17-godišnjak došao na Sajam automobila u Ženevi i pitao me: 'Želim da pravim automobile. Želim da pravim električne automobile. Kako da to uradim?", isprilao je Koenigsegg."Tako da sam na neki način postao njegov mentor", rekao je on.
"Automobili su zapravo vrhunac svih ljudskih disciplina“
Normalno je čuti preduzetnike u industriji električnih automobila kako govore o globalnoj važnosti onoga što rade. Kod Mate Rimca stvari nisu tako jednostavne.
Razgovori sa njim, piše CNN, mogu da budu neka vrsta kognitivnog udara. On voli automobile, očigledno. Ali to je kao da razgovarate sa poslastičarom koji nastavlja da govori o opasnostima konzumiranja previše rafinisanog šećera i ugljenih hidrata — a zatim ističe da je torta zaista ukusna.
"Automobili su zapravo vrhunac svih ljudskih disciplina“, rekao je on. "Mora da bude lepo. Mora dobro da miriše. Mora da dobro zvuči. Sve, sva čula rade sa automobilom, sve nauke o materijalima, softverske simulacije, dinamika fluida. Sve je u autu, sve što čovečanstvo zna", rekao je on-
Ali, na duge staze, ništa od toga nije bitno.
"Ne sviđa mi se ovo s*anje", rekao je u ranijem razgovoru o uzbuđenju oko industrije superautomobila. "Hajde da nazovemo stvari kako jesu, zar ne? Prave se prelepe mašine za postavljanje na zid i to je to."
Rimac će svoje električne superautomobile proizvoditi u Hrvatskoj, dok će Bugati nastaviti sa sklapanjem skupih superautomobila na benzin u svom sadašnjem sedištu u Francuskoj, gde je taj brend prvobitno osnovan 1909. Svaki će služiti različitim vrstama kupaca.
"Najlakši [potez] za nas bi bio da uzmemo 'neveru', dizajniramo je drugačije i nazovemo 'bugati'", kaže Rimac. "Ali to apsolutno nije ono što ćemo učiniti."
Trenutno, Bugati pravi poslednjih nekoliko desetina primeraka "širona", svog trenutnog osnovnog modela. Nakon toga, Rimac je nagovestio da će postojati novi Bugati superautomobil koji će verovatno biti hibrid. Ali mogli bi da naprave i druge modele – iako možda ne superautomobile sa dva sedišta – koji će biti potpuno električni.
Rimac kaže da očekuje da će ga Bugati, osnovan pre 112 godina, dugo nadživeti. On sada ima "odgovornost [za] narednih 112 godina", rekao je on.
Šta bi taj sledeći vek, a potom i neki, mogao doneti ne odlučuje samo Bugati-Rimac, već i druga Rimac technology.
"Volim automobile, zarađujem od prodaje automobila, ali mislim da će u narednim decenijama doći do velike promene", rekao je on. "U proteklim decenijama, telefoni nisu samo promenili telefonsku industriju. Epl nije samo poremetio Nokiju i ostale. Zapravo je promenio naše živote", rekao je on.
Rimac još nije spreman da kaže kako će ta budućnost izgledati, ona koju će oblikovati neka radikalna redefinacija automobila. Ali radi na tome.
Kurir.rs/CNN