Otrcana je već priča o vozu koji omaškom mašinovođe krene u pogrešnom smeru i kome je - budući da na prugama postoji samo napred-nazad - svaka stanica na koju nailazi pogrešenija od prethodne jer je sve dalja od odredišta na koje je trebalo da se stigne.
Otrcana priča, fakat. Ali tačna. A mogla bi biti i železnička alegorija Srbije, koja već 170 godina nezadrživo juri u istorijskom kontrasmeru. Srpske mašinovođe i kondukteri (svih vremena i boja) tvrde da idemo u dobrom pravcu, deo putnika (otprilike 40%) slepo veruje mašinovođama i kondukterima, deo nezadovoljnih putnika (približno 30%) smatra da mašinovođa i kondukteri ne valjaju, ali da je pravac dobar, ostatak putnika savršeno boli qwrz kuda voz ide, bitno je da ima brašna i zejtina i da je prevoz besplatan. Negde će se već stići. Zauvar.
I hoće, ali odredište - pizda lepa materina - osim za nekolicinu budalesina, neće biti po volji nijedne grupe putnika. Da, da, jurimo pravo u PLM. I sve smo bliži. Zvanična verzija Krugova Dvojke - koji su bili mašinovođe i kondukteri prethodne etape puta u PLM - glasi da je za sve kriv trenutni Visoki Mašinovođa.
Dobro, de, deo odgovornosti pada na Mašinovođu. Ali pogledajmo kakvi su putnici, bar oni koji se oglašavaju u javnosti, ostalima (zasad) svaka čast. Takvi su jednom rečju da je nekolicina ljudi koji su sačuvali malo zdrave pameti navukla kožne gaće i počela Visokog Mašinovođu praviti od blata kontajući da bi mogli zažaliti za Carstvijem Njegovim kad stignemo na poslednju stanicu.
Nema dana da poput Jehovinog svedoka ne uočim neki znak (poslednjeg) vremena, retko prođe nedelja a da mi deo tzv. demokratske javnosti ne da povoda da uzviknem „udri, Vučiću“. Prilažem dva poslednja znaka vremena.
Obavestih se iz Teofilove kolumne u Vremenu da su JexS Tadić i Čeda Jovanović bili izloženi masovnom Tviter napušavanju zbog krivičnog dela izricanja nekoliko reči oproštaja prigodom smrti ing. Mrke. Nisam upućen u „meritum“ napuš-tvitova - za to se obratite M. M. Vučiniću - ali mogu zamisliti količinu moralnog zgražavanja nad nekoliko kurtoaznih reči izgovorenih (ili pre tvitovanih) nad odrom jednog koji nije MI. (Jebo ja vas.) Osnovano sumnjam da bi JexS i Čeda pobrali aplauze da su zaigrali na Mrkonom lešu, tako se to radi u Amazoniji i Potsaharskoj Africi.
Idemo na znak drugi. Masovnom društvenomrežnom napušavanju ovih dana je izložena i Biljana Srbljanović zbog teškog krivičnog dela članstva u komisiji (žiriju) koji nije prihvatio scenarije određenih, fakat značajnih reditelja, ali i za odbacivanje nekih scenarija od strane komisija u čijem članstvu Biljana nije bila. Tviterašima se, kako to već ide u brzini na zlo i hitrini na grabež, pridužio i sajt Nova.rs, koji je Biljanu nazvao „donovi filmske mafije“. Zašto množina - „donovi“, objasnila je Srbljanovićka sama. Zato što je, pored nje, u komisiji bio i dilber blizak srcu Nove.rs, pa je redakcija njegovo ime izbrisala, ali je zaboraila da difamaciju prebaci u jedninu.