Promocija trećeg po redu romana prevedenog na ruski jezik ministra unutrašnjih poslova i lidera Pokreta socijalista Aleksandra Vulina „Opadanje“ upriličena je večeras u Moskvi, u organizaciji Pisaca i izdavača Rusije u istorijskom zdanju „Doma Rostovih“.
Na predstavljanju knjige, uz prisustvo brojnih zvanica iz političkog i kulturnog miljea Rusije kao i brojnih ruskih medija, njen autor Aleksandar Vulin istakao je da srpski narod iznad svega ceni slobodu i mogućnost samostalnog odlučivanja i da je zbog toga, tokom mnogih ratova, svoju slobodu plaćao svojim životom.
Narodi se, kako je rekao, jedni od drugih razlikuju po tome šta su sve spremni da izdrže da bi trajali, a da ostanu baš to što jesu.
„Srbi postoje i danas uprkos velikim. Na geografsko-demografskoj karti sveta zauzeli bi veoma malo prostora, ali na istorijskoj karti sveta zauzimamo ogroman prostor. Ne zato što smo želeli da budemo istorijski narod, već zato što nismo imali drugog izbora“, kazao je ministar Vulin.
Prema njegovim rečima, u svakoj generaciji srpskog naroda dočeka se dan kada se postavi pitanje šta si spreman da učiniš da bi ostao Srbin.
„I tako kako starimo kao ljudi i kao narod, što smo stariji to smo veći Srbi. Zato što kako se približava onoj drugoj strani gde nas čekaju milioni naših mrtvih predaka pitamo se kako ćemo im se predstaviti, kako će nas prepoznati ako im kažemo da smo Evropljani, levica, desnica, neće nas prepoznati, prepoznaće nas samo ako im dođemo kao ono što su bili i oni, kada im dođemo kao Srbi“, kazao je pisac romana “Opadanje” Aleksandar Vulin.
Istakao je da srpski narod u svojoj istoriji nikad nije dao pogrešan odgovor na pitanje šta je sve spreman da učini da bi ostao Srbin.
„Odgovor je da nema previsoke cene da bismo ostali to što jesmo. I za Srbe i za Ruse kažu da smo narod koji u teškim vremenima i peva i plače. Mi nismo kao oni narodi koji su spalili šest miliona Jevreja, ubili 20 miliona Sovjeta ili ubili milion Srba, a nisu pustili nijednu suzu. Mi plačemo, zato što umemo da osetimo i bol i kajanje“, rekao je ministar Vulin.
Istakao je da su Srbi svoj život platili svojim smrtima i da su zato opstali kroz vekove.
„Ovo je priča o nesreći mog naroda, o usudu da vodimo tuđe ratove, i da svojim glavama platimo za život naše dece. Moji junaci se zovu Srđan, Mrđan i Mlađan, to su junaci iz jedne velike ratne poeme Stojanke majke Knežopoljke Skendera Kulenovića, iz vremena II svetskog rata i strašnih zločina hrvatskih ustaša nad srpskim narodom. Oni nisu plakali. Nisu plakali kada su u Jasenovcu zaklali 20.000 srpske, romske, jevrejske dece, nisu plakali ni kada su decu nabijali na bajonete, kao što nisu plakali ni 1999. godine kada su nam ubili preko 100 dečaka i devojčica. Moji junaci su izašli iz jame, gde su ih bacili u II svetskom ratu“, rekao je ministar Vulin.
U životu te, kako je naveo, određuju prijatelji, ali takođe i neprijatelji.
„Imamo za prijatelja najveći narod na svetu ruski, ali smo isto tako imali i najveće neprijatelje. I ako veliki od Srba mogu nešto da nauče, onda je to da su Srbi uvek na pravoj strani sveta“, istakao je ministar i autor romana “Opadanje” Vulin.
Svoje utiske o vrednosti ovog dela, sa prisutnima su podelili i zamenik predsednika državne Dume za kuturu i predsednik Asocijacije pisaca i izdavača Rusije Sergej Šargunov i prevodilac knjge, profesor ruskog jezika i književnosti Irina Antanasijević.
Promociji romana "Opadanje" Aleksandra Vulina u Moskvi prisustvovali su i Petar Tolstoj, zamenik predsedavajućeg Državne dume, Jevgenij Primakov, direktor Rossotrudničestva, Leonid Savin, direktor administracije međunarodnog evroazijskog pokreta, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, Ministarstva odbrane Rusije, MČS-a, predstavnici ODKB-a, Rosgvardije, Rosteha, mnogi ruski olimpijski i svetski šampioni u boksu, ali i brojni srpski privrednici koji žive i rade u Rusiji, predstavnici srpske ambasade, kao i predsednik Bokserskog saveza Srbije Nenad Borovčanin.
Kao i prethodne romane Aleksandra Vulina "Mrak" i "Lepota" i roman "Opadanje" objavila je izdavačka kuća “Alateja” iz Sankt Peterburga.
(Kurir.rs)