Čak 70 odsto dece i 82 odsto roditelja najmanje tri sata dnevno provodi na telefonima, računarima i drugim digitalnim uređajima, dok čak 11 odsto mališana svoj prvi gedžet dobija i pre pete godine, pokazalo je istraživanje međunarodne kompanije "Kasperski"! Sate ispred ekrana "gube" i mališani u Srbiji, koji, kako upozoravaju sagovornici Kurira, mahom više ne mogu da zaspe bez telefona, niti da jedu ako se prilikom obroka ne dopisuju s drugarima, gledaju crtani ili igraju igrice!
Zavisni od igrica
Istraživanje koje je sprovedeno na roditeljima više od 11.000 dece starosti od sedam do 12 godina iz 19 zemalja sveta pokazalo je da 46 odsto dece uređaje koristi za ispunjavanje školskih zadataka, 54 odsto njih na uređajima gleda i video-zapise, dok igranje igrica praktikuje 60 odsto mališana. Čak 60 odsto anketiranih roditelja zabrinuto je da će im deca postati zavisna od igrica, da će digitalni uređaji uticati na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, društveni razvoj, ali i na privatnost i bezbednost.
Istraživanje je ukazalo i na direktnu povezanost između vremena koje roditelji i deca provode na uređajima. Primera radi, u 80 odsto slučajeva ukoliko roditelji provede manje od dva sata dnevno na uređajima, to rade i njihova deca, dok, s druge strane, ukoliko odrasli koriste svoje gedžete više od dva sata dnevno, verovatno je da će i deca činiti isto, uz izuzetak od samo 19 odsto slučajeva.
Ova studija je pokazala da čak 65 odsto roditelja koristi svoje digitalne uređaje tokom obroka, što za posledicu ima da njihova deca provode dodatnih 39 minuta dnevno na sopstvenom uređaju.
Deca u Srbiji više ne znaju da jedu, a da tom prilikom ne gledaju u neki uređaj, što je vrlo loše ne samo za varenje već za opšti razvoj deteta, kaže za Kurir pedijatar dr Saša Milićević.
- Današnja deca, da bi nešto jela, moraju da gledaju u neki uređaj, što ranije nije postojalo. To se često dešava jer je i roditeljima tako lakše - daju detetu telefon da bi mogli nešto drugo da rade - gledaju seriju, završavaju neke poslove ili se sami tokom ručka dopisuju s drugima. Generalno, došlo je do otuđenje porodice. Oni ne samo tokom ručka, već i posle, dok sede i odmaraju se, umesto da međusobno pričaju, kuckaju poruke i komuniciraju s drugima - navodi dr Milićević i dodaje da roditelji, čak i prilikom pregleda kod lekara, detetu tutnu telefon da se smiri, jer drugačije ne može.
Danak empatiji
Dečji psiholog Branka Tišma kaže za Kurir da deca i roditelji u Srbiji imaju sve manje zajedničkih obroka - radnim danima najčešće samo večeru.
- To je postalo uzimanje hrane, a ne obrok, stoga je vrlo važno da barem vikendom svi sednu zajedno za sto i da se ne bave ničim drugim osim ručkom i sadržajem koji povezuje porodicu - kaže naša sagovornica, koja kao poseban problem vidi i to što deca telefone često koriste pred spavanje, čime odlažu odlazak u krevet i suprotno potrebama organizma teraju se da budu budni.
- Tri sata dnevno na uređajima je mnogo, a posledice su umanjeni socijalni odnosi dece i sa svojim vršnjacima i sa starijim osobama. Deca neke kapacitete neće razviti u uzrastu u kom bi to trebalo, kao što su saosećanje, deljenje, poštovanje drugog, jer ona i nemaju tog drugog - već uređaj - kaže ona i dodaje da nije dovoljno da roditelji samo ostave svoje uređaje već je, kako kaže, potrebno i da osmisle šta će raditi zajedno s decom.
Kurir.rs/Ružica Kantar