Arheolozi su otkrili skeletne ostatke čoveka koji je poginuo u erupciji Vezuva 79. godine nove ere, nudeći nove uvide u jednu od najpoznatijih vulkanskih erupcija u istoriji.
Muškarac, za koga istraživači veruju da je imao između 40 i 45 godina, poginuo na samo nekoliko koraka od mora u drevnom rimskom gradu Herkulaneum dok je pokušavao da pobegne, javila je italijanska novinska agencija ANSA, a prenosi Biznis insajder.
Sa sobom je nosio drvenu kutiju u kojoj je bio prsten, njegova verovatno najdragocjenija imovina, piše Tajms.
Erupcija Vezuva pre skoro 2.000 godina uništila je nekoliko velikih rimskih gradova, uključujući Pompeju i Herkulaneum. Ostaci su otkriveni tokom iskopavanja u oktobru, a arheolozi su u sredu prvi put objavili nekoliko snimaka.
-Poslednji trenuci ovde su bili trenutni, ali užasni, rekao je Frančesko Sirano, direktor arheološkog nalazišta, za ANSA.
-Bilo je 1 sat ujutru kada je piroklastična eksplozija koju je proizveo vulkan prvi put stigla u grad sa temperaturom od 300-400 stepeni, ili čak, prema nekim studijama, 500-700 stepeni.
-Užareni oblak koji je jurio ka moru brzinom od 100 kilometara na sat, bio je toliko gust da nije imao kiseonika, dodao je on.
Čovekove kosti su bile obojene u crveno od krvi, rekao je Sirano, zbog sagorevanja izazvanog protokom magme, pepela i gasa.
-Oni bi spalili svu njegovu odeću i njegovo meso je isparilo. Smrt bi bila trenutna, rekao je Pjerpaolo Petrone, antropolog i arheolog.
Ostaci su bili okruženi teškim karbonizovanim drvetom, uključujući krovnu gredu koja mu je mogla smrskati lobanju, prenela je ANSA.
Neobično, skelet je bio okrenut nagore, što je sugerisalo da se okrenuo prema naletu oblaka vrućeg gasa i vulkanske materije.
-Većina ljudi koje smo našli ovde u Herkulaneumu bila je okrenuta licem nadole, ali je možda pokušavao da dođe do čamca i okrenuo se jer je čuo huk oblaka koji juri ka njemu brzinom od 100 km na sat, rekao je Sirano, prenosi Tajms.
Posmrtni ostaci pronađeni su u oblasti u kojoj je 1980-ih u ribarskim skloništima otkopano 300 ljudi, verovatno čekajući moguće spasenje od strane flote Plinija Starijeg, saopštila je ANSA.
Istraživači se sada zbunjuju oko identiteta tog čoveka i pitaju se zašto se nije sklonio sa ostalima. Sirano je sugerisao da je mogao biti spasilac ili vojnik koji pomaže ljudima da pobegnu u more.
Alternativno, mogao je biti begunac koji je napustio grupu kako bi pokušao da uđe na spasilački brod. Neki stručnjaci sugerišu da nije bio bogat čovek, o čemu svedoči prsten koji je nosio.
-Prsten je crvenkast, što znači gvožđe, ali unutar kutije postoji nešto zeleno što bi moglo biti bronzano, rekao je za Tajms Ivan Variale, arheolog.
-Kutija izgleda kao da je korišćena za čuvanje sitniša, a ako je to sve što je nosio, možda nije bio bogat, dodao je.
Kurir.rs