Naučnik koji je napisao vodeći priručnik o veštačkoj inteligenciji (AI) rekao je da su stručnjaci “uplašeni” sopstvenim uspesima u ovom polju, upoređujući napredak AI sa razvojem atomske bombe.
Profesor Stjuart Rasel, osnivač Centra za veštačku inteligenciju kompatibilnu s ljudima na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, istakao je da većina stručnjaka veruje da će mašine inteligentije od ljudi biti razvijene u ovom veku. On je pozvao na međunarodne ugovore kako bi se regulisao razvoj ove tehnologije.
- AI zajednica nije se još prilagodila činjenici da mi sada počinjemo da imamo zaista velik uticaj na stvarni svet. To prosto nije bio slučaj za većinu istorije u toj oblasti – bili smo prosto u laboratoriji, razvijali stvari, pokušavali da učinimo da one funkcionišu, uglavnom neuspešno… Stoga pitanje stvarnog uticaja na svet uopšte nije bilo relevantno. I moramo da odrastemo prilično brzo da to stignemo – izjavio je Rasel za Gardijan.
Veštačka inteligencija je u osnovi mnogih aspekata modernog života, od pretraživača do bankarstva, a napredak u prepoznavanju slika i mašinskog prevoda su među ključnim postignućima poslednjih godina.
Rasel ističe da je potreban hitan rad kako bi se obezbedilo da ljudi imaju kontrolu kako se razvija superinteligentna veštačka inteligencija.
- AI je dizajnirana sa jednom posebnom metodologijom i svojevrsnim generalnim pristupom. A mi nismo dovoljno oprezni da koristimo tu vrstu sistema u komplikovanim uslovima stvarnog sveta – upozorio je.
Na primer, navodi Gardijan, zatražiti od AI da izleči rak što je pre moguće može biti opasno.
- Verovatno bi našla način da izazove tumore u čitavoj ljudskoj populaciji kako bi mogla paralelno da sprovede milione eksperimenata koristeći sve nas kao zamorčiće – kaže Rasel.
To je zato što je to rešenje za cilj koji smo joj dali – samo smo zaboravili da preciziramo da ne može upotrebiti ljude kao zamorčiće i da ne može da koristi čitav svetski BDP da sprovodi svoje eksperimente, da ne može da radi ovo ili ono.
Rasel je ukazao da i dalje postoji veliki jaz između današnje AI i onog što je predstavljeno u filmovima, poput “Ex Machina”, ali da je budućnost sa mašinama koje su inteligentnije od ljudi verovatna.
- Mislim da se brojke rangiraju od 10 godina, kao najoptimističnije, do nekoliko stotina godina (za razvoj takve AI). Ali, većina istraživača veštačke inteligencije bi rekla da će se to dogoditi u ovom veku – istakao je.
Jedna zabrinutost je da mašinama neće trebati da budu inteligentnije od ljudi u svim stvarima da postanu ozbiljan rizik.
- To je nešto što se sada odvija. Ako pogledate društvene mreže i algoritme koji biraju šta će ljudi čitati i gledati, one imaju veliku kontrolu nad našim kognitivnim unosom – objašnjava Rasel.
Rezultat je da algoritmi manipulišu korisnicima, ispirajući im mozak kako bi njihovo ponašanje postalo predvidljivije kad je u pitanju izbor njihove angažovanosti, povećavajući tako prihode zasnovane na klikovima.
Da li su istraživači veštačke inteligencije uplašeni sopstvenim uspehom?
- Da, mislim da smo sve uplašeniji – kaže Rasel.
- Ovo me pomalo podseća na ono što se desilo u fizici sa fizičarima koji su znali da postoji atomska energija, mogli su da izmere mase različitih atoma i shvate koliko mnogo energije može da se osloboditi ako uradite konverziju između različitih vrsta atoma – naveo je on, dodajući da su stručnjaci uvek isticali da je ta ideja teoretska.
- A onda se to dogodilo i nisu bili spremni za to.
Upotreba AI u vojsci – poput malog protivpešadijskog oružja – je predmet posebne zabrinutosti.
- To su ona kojima je lako promeniti veličinu, što znači da možete staviti milion njih u jedan kamion, otvoriti ga i oni će otići i izbrisati čitav grad – navodi Rasel.
On veruje da budućnost AI leži u razvoju mašina koje znaju da je pravi cilj neizvestan kao i naše sklonosti, što znači da moraju sve odluke da provere sa ljudima, poput batlera. Ali ova ideja je kompleksna, posebno zato što različiti ljudi imaju različite – a ponekad i suprotstavljene sklonosti – a te sklonosti nisu fiksne.
Rasel je pozvao na mere, uključujući kodeks ponašanja za istraživače, zakone i sporazume koji bi ozbebedili bezbednost sistema AI u upotrebi i obuku istraživača kako bi se obezbedilo da veštačka inteligencija ne bude podložna problemima poput rasne pristrasnosti. On je takođe ukazao da zakon Evropske unije (predložen u aprilu) koji bi zabranio da mašine lažno predstavljaju ljude, trebalo usvojiti širom sveta.
- Napredak u veštačkoj inteligenciji je nešto za šta će trebati vremena da se desi, ali to je ne čini naučnom fantastikom – zaključio je.
Rasel nije jedini stručnjak koji je upozorio na razvoj veštačke inteligencije. Američki milijarder Ilon Mask, koji se i sam bavi njenim razvojem, već godinama upozorava čovečanstvo na opasnosti koje to nosi sa sobom.
- Veoma sam blizu napredne veštačke inteligencije i nasmrt me plaši. Sposobna je za mnogo više nego što bilo ko zna i stopa razvoja je eksponencionalna – rekao je Mask 2018, dodajući da je AI "opasnija od nuklearnih bombi".
Zabrinut da će razvoj AI nadmašiti ljudsku sposobnost da njome upravljamo na bezbedan način, Mask je predložio regulisanje njenog razvoja.
- Moramo se osigurati da napredak digitalne super inteligencije bude simbiotičan sa čovečanstvom. Mislim da je to jedinstvena najveća egzistencijalna kriza sa kojom se suočavamo – istakao je tada Mask.
On je i ranije upozoravao na “demonsku” veštačku inteligenciju, a smatra da je jedini način da ljudi prežive “revoluciju AI” da se spoje sa mašinama – ili rizikuju da postanu nepotrebni.
Maskova kompanija “Neuralink” je unazad razvijala “moždani čip” za povezivanje sa kompjuterom koji bi ljude rešio raznih bolesti. Od tada je čip ugrađen u mozak svinje i, kasnije, majmuna, a milijarder je u januaru iznenadio svet kad je najavio da će ljudi imati senzore u mozgu za manje od godinu dana.
Kurir.rs/Blic