Buduće pandemije bi mogle biti smrtonosnije od trenutne krize s kovidom, upozorila je Sara Gilbert, profesorka Univerziteta Oksford i jedna od kreatora vakcine "astra zeneka".
- Ovo neće biti poslednji put da virus preti našim životima. Istina je da bi sledeći mogao biti gori. Mogao bi biti zarazniji, smrtonosniji, ili i jedno i drugo - izjavila je prof. Gilbert, koja je održala 44. tradicionalno Predavanje Ričarda Dimblbija, a preneo je BBC.
Profesorka Sara Gilbert je pozvala vlade da se posvete nauci i pripremama za pandemije čak i kada prođe pandemija kovida 19.
- Ne možemo da dozvolimo da nakon svega što smo prošli ne bude dovoljno izdvajanja za pripreme za pandemije. Napredak koji smo napravili i znanje koje smo stekli ne smeju biti izgubljeni i potrebno je više sredstava za povećanje spremnosti na pandemiju kako se ne bi izgubili rezultati koji su ostvareni dosad - kazala je ona.
Profesorka Gilbert upozorava i da bi vakcine mogle biti manje efikasne protiv omikron soja i da bi ljudi trebalo da budu oprezniji dok se ne dobiju dodatne informacije o ovoj varijanti.
- Njegov šiljasti protein sadrži mutacije za koje se zna da povećavaju prenosivost virusa, ali postoje dodatne promene koje mogu značiti da antitela stvorena vakcinama ili infekcijom drugim varijantama mogu biti manje efikasna u prevenciji infekcije omikronom. Dok ne saznamo više, trebalo bi da budemo oprezni dok se ne sazna više o tome i ne preduzmemo korake da usporimo širenje ove nove varijante.
Virusolog prof. dr Tanja Jovanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i članica kriznog štaba rekla je za Kurir da smo iz dosadašnjeg iskustva videli da se pandemije javljaju na svakih deset ili četrdeset godina.
- Znamo da smo u više navrata imali pandemije gripa. Hipotetički govoreći od onoga što znamo iz medicine, sve je moguće, ali to niko ne može sa sigurnošću da potvrdi jer pojava novih pandemija i virusa zavisi od mnogo faktora - kaže prof. dr Jovanović i dodaje:
- Dokazano je da su neki novi virusi nastali rekombinacijom sa životinjskim virusima i približavanju čoveka životinjskim staništima. Takođe, rekombinacije virusa nastaju i u domaćinu, jer je dokazano da osobe, recimo, sa hroničnim bolestima imaju manji imuni odgovor na viruse, pa tako mogu da stvore i razne nove mutacije.
Kurir.rs/ A. K.