ZAGRLJAJ HRVATA I SRPKINJE U TRAJAO 24 SATA: Igor i Nataša su bili dva stranca, spojila ih umetnost oduševila energija Beograđana

Printscreen Facebook

Igor iz Pule i Nataša iz Beograda su dva potpuna stranca koja su se juče popodne srela u Knez Mihailovoj ulici i do danas nisu prestali da se grle, ali bukvalno!

Ovo je priča o dvoje ljudi koji su se bez prestanka grlili, kako kažu, tačno 23 sata i 59 minuta. U pitanju je jedan neobičan performans koji je počeo juče nešto posle 14 sati, a ovo dvoje ljudi ostali su zagrljeni i celu noć, sve do danas u isto vreme.

Ovi pre svega, istrajni umetnici privukli su mobilne telefone i kamere mnogih sugrađana, a većina njih i ne zna da se radi o performansu "Studija jednog zagrljaja" pulskog umetnika Igora Zenzerovića.

U Knez Mihailovoj ulici grlili se upravo umetnik lično i performerka Nataša Milojević, a sve je deo 90. Jesenje izložbe ULUS-a sa temom "Izvanredno stanje".

Na pitanje kako su se njih dvoje uopšte i našli, Nataša je odgovorila da je za sve "kriva" Stanica - Servis za savremeni ples.

- Oni su kontaktirali nas 5 devojaka da vide koja bi želela da učestvuje, a pristala samo ja i još jedna devojka. S obzirom na to da je ona morala da otputuje, ostala sam ja - kaže Nataša.

Ona dodaje da joj je bilo jako interesantno da radi performans koji ima neku pozitivnu priču, te da je zato i pristala na učešće.

- Lajt motiv svega ovoga je neka nada, nada da nešto što nije mračno i teško, može da istraje. Gledam svoj rad u poslednjih 10 godina i sve što izlazi je užasno crno, tako da mi je trebalo nešto što ima svetlu tačku, što daje nadu da će nešto možda da se promeni – istakla je ona.

Ovo dvoje zagrljenih umetnika složili su se da su već negde i uspeli da dokažu ono što im je i bio cilj ovim performansom, a Nataša se u jednom trenutku zapitala kakav su utisak ostavili na građane.

Udaljili smo se, zagrljaj je svima potreban

- Ono što sam primetila jeste da je većina zapravo shvatila da se radi o performansu. Ja bih im poručila da je cilj performansa baš ono što oni sami zaključe, a moj lični cilj je da istrajemo i dokažemo da zagrljaj može da traje i bude cilj sam po sebi, zbog toga što smo se užaso udaljili i što smo negde postali asocijalni i jako sebični. Lep je taj momenat gde se ti nekome zaista i iskreno posvetiš, da li je u pitanju zagrljaj, priča, dodir i da se ne razmišlja o tome kako vreme prolazi i žurimo da uradimo nešto za sebe, već da samo uradimo nešto za drugog - zaključuje performerka.

Nismo mogli da se ne zapitamo kako su uspeli da izdrže čitavu noć, kako se osećaju i kako obavljaju svoje osnovne potrebe, a oni su nam priznali da su noć proveli zagrljeni unutar ULUS Galerije zbog hladnoće, iako su prvo počeli ispred, i da jedino san niko nije mogao da im nadoknadi.

- Nema svakodnevnih potreba, ovo nije svakodnevna akcija tako da odlažemo sve što možemo. Hrane nas prijatelji, donose nam i čokolade, a san ćemo nadoknaditi sledećih 12 sati od završetka performansa - šaljivo je rekao Igor Zenzerović.

Pri samom kraju ovog dugog zagrljaja, Nataša i Igor složili su se da je prvo što će posetiti kada prestanu da se grle, toalet. Hrana i voda bili su im, razumljivo, na drugom mestu.

Printscreen Facebook 
foto: Printscreen Facebook

Ispunjena energijom Beograđana

Nataša je na pitanje kako se oseća posle 24časovnog grljenja kratko objasnila koliko je ispunjena, pre svega energijom Beograđana kojima se, kako sama kaže, trudila da pokaže da možemo dugo da se nekome posvetimo i koliko je sam momenat deljenja zapravo važan.

- Počeli smo kao umetnici, a završavamo kao ljudi – zaključila je ona, dok je Igor istakao da je svoj performans i ranije izvodio u Zagrebu, Rijeci i Amsterdamu.

On je dodao i da je ovaj u Beogradu podneo lakše nego ostale, a razlog su upravo Beograd i njegovi stanovnici.

- Ljudi su plakali, donosili nam čokoladice, razgovarali sa nama o umetnosti i životu. Podneo sam ga mnogo lakše nego ostale zbog Nataše i Beograda. Zahvaljujem se svima na lepim i toplim rečima – rekao je Zenzerović i dodao da je ovime želeo da za sve nas ponovi onaj trenutak kada na ulici ugledamo zagrljeni par i to nas sve podstakne na razmišljanje i maštanje.

Bitno je, kažu umetnici, da ljudi shvate da emocionalnost ima vrednost po sebi i da, iako to možda nije očigledno i jasno na početku, možda i temelj našeg bivstvovanja i zaključuju da je vredelo jer su ispunili svoj cilj i svima poslali poruku, onu koju su posetioci i prolaznici sami iz performansa pročitali.

Na pitnje novinara da li se rodile neke emocije između njih dvoje, Igor i Nataša su samo zagonetno osmehnuli.

(Kurir.rs/Blic.rs)