BEOGRAD - Prof. dr Goran Brajušković sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu odgovorio je na 5 najčešćih pitanja mladih u vezi sa imunizacijom.
Doktor je dospeo u žižu javnosti nakon što je šest sati proveo u razgovoru sa ljudima na Tviteru, uglavnom antivakserima, strpljivo odgovarajući na sva njihova pitanja. I sada je pokazao izuzetno strpljenje i odgovorio na sva pitanja koja muče mlade, a tiču se vakcinacije, objavio je Informer.
1. Kako je moguće da je vakcina pronađena tako brzo, kada znamo da su se druge vakcine izrađivale i testirale godinama?
- Zabluda je da je izrađivanje ovih vakcina trajalo kratko. Strategije su se razvijale godinama. Kineska vakcina je konstruisana na standardni način, kao i mnoge vakcine pre, a strategija ovladavanja RNK vakcina je krenula još pre 30 godina. Mnoge grane nauke su napredovale i do nekih činjenica dolazimo za par dana, za šta nam je dvadesetak godina pre bila potrebna i čitava decenija. Nauka ne stoji u mestu i sva dostignuća su ugrađena u "izgradnju" ovih vakcina - objasnio je dr Brajušković.
2. Uprkos primljenim vakcinama ljudi se ponovo razboljevaju, pa čak i sa težim simptomima, zašto ako je delotvorna?
- Pogrešno je mišljenje da nakon vakcinacije ljudi koji se razbole od kovida imaju teže kliničke slike. Upravo suprotno, vakcine štite od težih kliničkih slika i smrtnog ishoda. Nijedna vakcina ne štiti 100 odsto od zaražavanja ovim virusom, mada su mlađi više zaštićeni nego stariji - objasnio je doktor.
3. Zašto se prima više doza vakcine?
- Mnoge vakcine se primaju u više doza jer se tako postiže efikasnija zaštita. Neke vakcine moramo da primamo na svakih 5 godina kao što je vakcina protiv hepatitisa B ili na svakih 10 kao što je protiv tetanusa ili svake sezonu, kao vakcinu protiv gripa. Neke vakcine je dovoljno primiti samo jednom u životu, a neke ne.
4. Koliko detaljan pregled pre primanja vakcine treba da bude, koji sve parametri bi trebalo da budu provereni?
- Za vakcine protiv kovida nisu potrebni nikakvi složeni pregledi. Bitno je da se ova vakcina ne prima dok neko ima neku akutnu infekciju ili prima antibiotik. Kod starijih sa malignim bolestima, vakcinu treba primitu između dve doze terapije. Jedina kontraidikacija, odnosno jedine osobe koje ne smeju da prime vakcinu su oni koji su alergični na neki od sastojaka vakcine, a to je ekstremno redak slučaj. U Srbiji teška alergijska reakcija nije zabeležena na 7 miliona primljenih doza - istakao je prof. Brajušković.
5. Koja antitela su bolja/korisnija, veštačka (stvorena vakcinom) ili prirodna (stvorena posle preležanog kovida)?
- Obe vrste antitela su dobre, ali sada je jasno da prirodna nisu dovoljna kao zaštita za ponovno razboljevanje. Veštačka su isto dobra jer kod mlađih mogu čak i da spreče infekciju, a kod onih koji se razbole pomažu da se bolest lakše savlada - zaključio je doktor.
Za kraj dr Brajušković je poručio:
- Budite hrabri i zavrnite rukav!
Kurir.rs/Informer
Bonus video: