Sa ''crne lokacije'' na Tajlandu 2002. godine, službenici CIA su upozorili štab da bi njihove tehnike ispitivanja mogle da dovedu do smrti zatvorenika. Ako bi se to dogodilo, on bi bio kremiran, ne ostavljajući trag. Ali ako bi preživeo, da li bi CIA mogla da ponudi garanciju da će ostati u izolaciji?
Mogao bi. Kako agencija navodi u svom internom dopisu, Abu Zubajdah 'nikada neće biti u situaciju u kojoj bi imao bilo kakav značajan kontakt sa drugima' te bi 'do kraja života trebalo da ostane bez mogućnosti komunikacije', pšrenosi britanski Gardijan.
Tako počinje 'The Forever Prisoner' (Večiti zatvorenik), dokumentarac Aleksa Gibneja, koji priča priču o prvom zatvoreniku podvrgnutom onome što CIA naziva 'poboljšanim tehnikama ispitivanja' (EIT - enhanced interrogation techniques, eng.), a što ostatak sveta zna pod jednostavnijim, ružnijim nazivom: mučenje.
Gotovo dve decenije nakon tog dehumanizujućeg dopisa, CIA je pokazala da je od reči.
Zubajdah, koji nikada nije optužen za zločin, niti mu je dopušteno da se žali na svoj pritvor, zatvoren je u zarobljeničkom logoru Gvantanamo bej. Izbor Džoa Bajdena za predsednika nije doneo ništa što bi značilo kraj njegovog 'čistilišta' ili statusa ne-osobe.
-On se suočava sa užasom sa kojim se suočavaju neki ljudi u Gvantanamu, što je možda i najegzistencijalniji užas od svih, čak i od zatvorenika koji je osuđen na doživotnu kaznu, kaže Gibnej u intervjuu u hotelu u Vašingtonu, kilometar i po od Bele kuće.
-Ti zaista ne znaš kakva je tvoja budućnost. Tvoja budućnost je zauvek nedefinisana. Ne znate hoćete li ikad izaći i hoćete li ikada dobiti objašnjenje zašto ste i dalje tamo, a to je ono što prikazujemo u filmovima kad želimo da opišemo neke režime tiranije. To je Orvell. To nije čizma zauvek na vašem licu, već je to onaj osjećaj da večno nećete znati šta će vam se dogoditi i zašto. To uništava dušu i mora da bude psihički destabilizujuće na neki stvarno strašan način kad jednostavno - ne znaš, istakao je.
Malo ko bi osporio da je Zubajdah nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. bio osoba od interesa (On nije holivudski nevin, kako bi rekao čak i njegov advokat, primećuje Gibnej).
Palestinac rođen u Saudijskoj Arabiji borio se u Avganistanu. Falsifikovao je pasoše, organizovao putovanja za džihadiste i znao je za terorističke zavere. Koristio je više od 30 alijasa i smatran je majstorom prerušavanja.
Ali kada je Zubajdah uhvaćen u Pakistanu u martu 2002. godine (upucan je dok je pokušavao da pobegne), pogrešno je demonizovan kao operativac Al Kaide na visokom nivou, a ne kao nezavisni posrednik. Odveden je na tajnu lokaciju na Tajlandu da bi ga ispitivali ljudi opsednuti kako da spreče još jedan 9/11.
-Abu Zubajdah je bio ''nulti pacijent'' za CIA program mučenja. To je razlog za istraživanje njegove priče, jer saznajete kako je narušena vladavina prava. Kako smo krenuli putem na kojem nas je više zanimalo da čujemo ono što smo želeli da čujemo, a šta obično dobijete mučenjem, a ne ono što su zapravo bile činjenice, rekao je Gibnej.
Zubajdah je podvrgnut poboljšanim tehnikama ispitivanja u rukama CIA izvođača, uključujući to da su ga 83 puta mučili vodom samo u jednom mesecu. U izveštaju koji je dao svom advokatu 2008. godine, Zubajdah se priseća: Nastavili su da sipaju vodu i koncentrišu se na moj nos i usta sve dok nisam zaista osetio da se davim i da će mi grudi upravo eksplodirati od nedostatka kiseonika.
Takođe je proveo više od 11 dana u kutiji veličine mrtvačkog sanduka i 29 sati u još manjoj kutiji dimenzija 50x75x75 cm. Dokumentarac uključuje slike brutalnog postupanja koje je opisao sam Zubajdah, kao i zapise iz njegovih ličnih dnevnika, pre i nakon što su ga uhvatili.
SAD je prvi put u itoriji primenio mučenje kao deo službene vladine politike – i bilo je krajnje nasumično.
-CIA bi želela da se pretvara da je to bio naučni program koji su pomno kalibrirali rigorozni naučnici. To uopšte nije istina. Bilo je samo improvizovano. 'Probajmo 24 sata da ne spavanja. To ne radi. Šta kažete na 48 sati? Štoa kažete na 72 sata?’', kaže Gibnej.
-Pa, vaš se um pretvara u kašu nakon 72 sata nespavanja i mogli su pitati nekog od svojih stručnjaka koji bi rekao da vaša kognitivna sposobnost gotovo nestaje u tom trenutku. Zašto biste onda nekoga ispitivali nakon 72 sata nespavanja? To je besmisleno. Kad su se služili mučenjem vodom, jasno je da nisu znali koliko daleko će ići, rekao je on.
Ono što ga je užasnulo, kako kaže, kada je ušao u detalje je to koliko je cela stvar bila neoprezna, nepromišljena i organizizovana naprečac.
Za Gibneja je taj slučaj jasan pokazatelj da pravila protiv mučenja postoje, jer su takva ispitivanja istovremeno nemoralna i ne daju nikakve dokaze utemeljene na činjenicama.
Kurir.rs