"Pošta Srbije" upozorila je na prevaru kojom se zloupotrebljavaju ime i obeležja kurirske službe "Post ekspres". U pitanju je pokušaj krađe podataka građana, a meta su korisnici nekih sajtova za kupoprodaju.
Poruke koje korisnici dobijaju sadrže link ka lažnoj stranici "Post ekspres" usluge, koja nije u vlasništvu "Pošte Srbije", a traži se uplata novca preko platnih kartica. Uprkos upozorenjima i prijavama građana, prevaranti i dalje koriste isti metod i uspeva im.
Jedna Beograđanka prodavala je uređaj preko oglasa. Dogovorila se sa kupcem da će mu robu poslati kada dobije potvrdu o uplati, a on je, objašnjavajući da je lekar koji na odeljenju ima mnogo pacijenata, nju zamolio da uplatu proveri preko linka koji je poslao, piše RTS.
"Posle toga sam ušla na link na kome mi je pisalo da unesem svoju 'vizu', unela sam 'vizu', unela sam broj sa kartice koji je ustvari oznaka da nešto kupujete preko interneta", kaže prevarena građanka.
Iako joj je bilo malo sumnjivo, pomislila je da nema razloga za brigu jer ne kupuje ona, već samo proverava uplatu. Zato nije ni obratila pažnju na tekst verifikacione poruke sa šifrom koju je dobila od svoje banke.
Pisalo je, kaže sugrađanka, da unese broj lozinke i ispod toga nešto što nije razumela.
Pošto je potvrdila i unela lozinku, tek kasnije kada je ušla na sajt i videla da piše viza, bitkoin i tekst na ruskom, shvatila je da je prevarena.
Ovakvih prevara je sve više. Najčešće je reč o ruskim ili ukrajinskim sajtovima za kupovinu kriptovaluta.
"U ovom slučaju se vidi da su napisane na veoma lošem srpskom jeziku sa gramatičkim greškama, da je prilično jasno da se radi o nekom ko je to radio preko nekog softvera za prevođenje kao što je gugl translejt", kaže Vladimir Vujić, načelnika Odeljenja za visoko-tehnološki kriminal MUP-a Srbije.
Linkove koje šalju nepoznate osobe ne treba otvarati i zbog virusa. Lažni sajtovi mogu da izgledaju skoro isto kao sajt matične banke ili internet prodavnice, razlika je samo u jednom slovu ili znaku na koji najčešće ne obraćamo pažnju. Takođe, platne kartice služe isključivo za plaćanje.
Vladimir Vujić ističe da se podaci sa platne kartice nikome ne daju, izuzev na onim portalima koji su provereni kada se kupuje neka roba.
"Ako nekom date podatke sa platne kartice, to znači kao u fizičkom svetu da ste otvorili novčanik i dali mu mogućnost da uzme sve što se tu nalazi", kaže Vujić.
Počinioci najčešće nisu iz naše zemlje, pa je za njihovo hapšenje neophodna međunardna policijska saradnja.
(Kurir.rs/RTS)