Važnu ulogu u logističkoj i medijskoj podršci tokom subotnjih protesta i blokada saobraćajnica u Srbiji, odigrao je mehanizam formiran od strane vlasnika Junajted grupe Dragana Šolaka. Mediji u njegovom vlasništvu i oni pod njegovom indirektnom kontrolom, angažovali su svoje maksimalne kapacitete kako bi najpre što više učesnika motivisali da se pridruže protestima, da bi kasnije, u istom duhu, nastavili da eksploatišu i prisvajaju proteste u cilju ostvarivanja privatnih interesa svog vlasnika.
Koliko je ta operacija bila sveobuhvatna i dobro organizovana svedoči i podatak da, iako se sve odigralo tokom vikenda, redakcije TV N1 i portala Nova.rs su bile u punom pogonu što se vidi i po njihovoj intenzivnoj produkciji.
Prema rezultatima stručnog monitoringa koje je obavila ekipa naše redakcije, tokom tri ključna dana – pre, u toku i neposredno posle protesta - portal nova.rs objavio je čak 201 priloga na temu blokada saobraćajnica, N1info.com je okačio 107 članaka, dok je portal Danas.rs zabeležio 102, a direktno.rs, kao sajt sa mnogo skromnijim kapacitetima i resursima, čitavih 66 priloga na zadatu temu. Prethodnicu operaciji pružili su nedeljnici NIN i Vreme koji su se na kioscima našli u četvrtak i koji su, na talasu protesta i incidenata od prethodne nedelje, gotovo čitave brojeve posvetili toj temi. Tako je temi protesta i političkog odmeravanja snaga između tzv. ekoloških ustanika i države Srbije, nedeljnik Vreme posvetio 25 strana, dok je NIN to isto uradio na čak prvih 39 strana svog poslednjeg izdanja.
Korporativno upravljanje protestima
Da su protesti koji su u više gradova u Srbiji održani u subotu bili sve samo ne spontani i ekološki motivisani, moglo se naslutiti čitavu sedmicu uoči njihovog održavanja. Nakon izazivanja lokalnih incidenata koji su iskorišćeni da se oni koji su ih izazvali u javnosti predstave kao žrtve, mediji pod kontrolom Dragana Šolaka temeljno su se posvetili pružanju logističke podrške za novi atak na institucije i javni interes Srbije.
Prema unapred skrojenom planu, nakon nametanja željenog narativa za interpretaciju sukoba između učesnika u protestu i vozača bagera u Šapcu, medijski deo Šolakovog mehanizma pristupio je temeljnoj pripremi za subotnje blokade saobraćajnica. U tom medijskom naletu prethodnicu su činili nedeljnici Vreme i NIN koji su gotovo čitave brojeve od četvrtka posvetili temi obračuna sa aktuelnim vlastima u Srbiji.
Tako je Vreme na kioscima osvanula sa naslovnicom „Naprednjački batinaši protiv naroda“, dok je NIN otišao korak dalje pa je aktuelne proteste na naslovnoj strani okarakterisao kao „Pripreme za izbore ili uvod u građanski rat“.
Pretežan deo svojih strana oba nedeljnika su posvetila aktuelnim političkim sporenjima, obrađujući tu temu potpuno jednostrano, neobjektivno i uz kršenje profesionalnih normi i standarda. Za stavove i mišljenje druge strane nije bilo prostora, dok su autorski tekstovi i prilozi bili verne kopije agitpropa iz totalitarnih komunističkih vremena sa jasnim ciljem da protesti prerastu u nešto više od samih blokada ključnih saobraćajnica.
Šolakov korporativni ekologizam
Paralelno sa nastupom zamenskih medija – pod kišobranom Vremena i NIN-a, aktivirani su i centralni delovi Šolakovig mehanizma, pa su tako u sadejstvu funkcionera stranke u vlasništvu kompanije „Multikom“, i medija u vlasništvu Junajted medije, svi kapaciteti stavljeni u funkciju najpre pozivanja i motivisanja građana da se pridruže protestima, da bi kasnije ogromni napori bili uloženi u nametanja okvira za interpretaciju njihovih dometa i dalje perspektive.
Počev od petka, kada su pojačane najave protesta, preko samog dana njihovog održavanja, pa sve do kraja vikenda, Šolakovi mediji su izgarali ne bi li hiperprodukcijom informacija dobacili do što većeg broja konzumenata i time u javnom prostoru nametnuli svoju verziju događaja.
Tako su televizije N1 i Nova S u svojim talk show programima najpre ugostili organizatore i podržavaoce protesta, u njihovim centralnim informativnim emisijama građani su ubeđivani u to da je situacija dramatična, da se građani bude, a da je vlast u panici, čitaocima i gledaocima predstavljena je detaljan mapa gde će se sve održavati blokade, u pomoć su prizvani i proopoziciono nastrojeni advokati, glumci, javne ličnosti, sportisti...
U toku samog protesta svi mediji u vlasništvu Grupe organizovali su lajv programe i blogove, angažovan je veliki broj ekipa na terenu, iznad Sava centra leteli su dronovi sa kamerama visoke rezolucije, što je sve direktno prenošeno. Slavodobitno je preuveličavan broj učesnika u protestu, promptno su emitovani gestovi podrške od strane javnih i poznatih ličnosti, prenošeno je pisanje regionalnih i svetskih medija, a u istom duhu preuveličavanja predstavljani su politički značaj i domet blokada.
S druge strane i ono malo priloga gde su se mogle čuti izjave predstavnika vlasti i institucija, one su po pravilu izvlačene iz konteksta kako bi se obesmislile i izložile podsmehu.
Koliko daleko je ova mašinerija bila spremna da ide vidi se i po članku posvećenom vremenskoj prognozi na sajtu nova.rs u kome je najavljeno hladno i suvo vreme, koji je ilustrovan fotografijom beogradskih ulica u vreme nekih od ranijih protesta. U obračunu sa onima koji vlasniku Junajted grupe politički nisu po volji bilo je mnogo neproverenih vesti i dezinformacija, a dogodio se čak i slučaj prenošenja lažnih vesti u kojima je baka koju je citirala predsednica vlade Ana Brnabić, lažno identifikovana sa glumicom iz domaćih reklama. Kasnije se ustanovilo da nije reč o istoj osobi, a redakcija Nove bila je primorana javno da prizna da je plasirala lažnu vest.
Zaključak
Iako je legitimno da mediji imaju svoje omiljene i omražene političke opcije, problematično je kada svoje simpatije ispoljavaju kroz jednostrano i neobjektivno izveštavanje čime se krše profesionalne norme, što je u ovom slučaju eskaliralo do tačke kada su se mediji iz Šolakovog mehanizma pretvorili u megafone političkih interesa i instrumente za njihovo agitovanje.
Ono što je posebno bilo problematično u izveštavanju televizija i portala u vlasništvu Junajted medije jeste to što je među građanima sistematski produbljivan politički jaz i podsticana netrpeljivost sa namerom da se izazovu sukobi na ulicama. Kako inače drugačije objasniti izrazito jednostrano i emotivno nadraženo izveštavanje uz nepotrebnu dramatizaciju događaja, pa čak i najave zloslutnih scenarija iako tokom samih protesta nije bilo nikakvih kontramera države, iako je ona po zakonu imala sva paava na to.
Takođe, simptomatično je da su upravo mediji koji čine mehanizam za zaštitu korporativnih interesa Dragana Šolaka, u ovom slučaju prepoznali svoj politički interes u destrukciji i destabilizaciji državnih institucija i poretka u Srbiji. Da li je to deo tzv. ekološke svesti i zelene agende ili, pak, činjenice da Šolak samo u slabljenju države vidi šansu za proširenje svog biznisa i sticanje ekstraprofita, više je nego očigledno. Pitanje je, međutim, gde su tu javni interes i interes građana koji su izašli na proteste i koji su zloupotrebljeni za ostvarivanje sebičnih interesa drugih?