Iako je Vladimir Putin izgradio invazione postavio na svojim granicama, on je ponovio ''refren'' da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, oplakujući ''bratski'' sukob koji je on sam izazvao.
Dok je Putin razgovarao u utorak sa Džoom Bajdenom, zapadni analitičari su njegovu usredsređenost na Kijev uporedili sa ''opsesijom'', dok su Rusi rekli da Putin veruje da je njegova ''dužnost'' da preokrene put Ukrajine ka zapadu, navodi u svojoj analizi Endrju Rot iz Moskve za britanski Gardijan.
Putin je zapretio pogranilnim ratom u Ukrajini zbog proširenja NATO-a, zahtevajući ''pravne garancije'' kako bi osigurao da se Ukrajina neće pridružiti vojnom savezu ili postati neka vrsta ''nezvanične'' članice koja ugošćuje trupe ili odbrambenu infrastrukturu.
Ali taj strah je išao ruku pod ruku sa šovinističkom halabukom koji ukazuje da Moskva ima ''iskrivljen pogled na modernu Ukrajinu i ciljeve koje tamo želi da postigne''.
-Rusija suštinski pogrešno razume Ukrajinu i njenu prirodu, rekao je Pavlo Klimkin, bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova.
-Rusija neprestano pokušava da dokaže da je Ukrajina neka vrsta propale države, da Ukrajina nema državnost, istoriju, jezik, religiju. To je neka posebna stvarnost, dodao je.
Putin je u junu objavio članak u kojem je udvostručio javnu tvrdnju da su ''Rusi i Ukrajinci jedan narod'', rekavši da je formiranje etnički ukrajinske države neprijateljske Moskvi ''uporedivo po svojim posledicama sa upotrebom masovnog oružja za uništenje protiv nas''.
Analitičari u Vašingtonu bili su uznemireni retorikom jer je usledila ubrzo nakon što je Rusija planirala svoje prvo povećanje trupa, što je izazvalo strah od rata u aprilu.
Judžin Rumer i Endrju S Vajs iz Karnegijeve zadužbine nazvali su Putinov tekst ''istorijskim, političkim i bezbednosnim predikatom za invaziju na njega – ako i kada to ikada postane neophodno''.
U Moskvi se Putinov esej od 5.000 reči ne vidi samo kao prazan traktat, već kao prozor u um lidera koji traži istorijske argumente u svom sukobu sa zapadom.
-Znam da je ovaj članak bio njegova ideja, njegova želja da ovo pripremi i da je on lično bio veoma duboko uključen u ovaj tekst, rekao je Fjodor Lukjanov, vodeći analitičar spoljne politike Moskve.
Za Putina je pitanje nezavisne Ukrajine koja bi potencijalno mogla da posluži čak i kao neformalni saveznik NATO-a na ruskoj granici postalo prava ''crvena linija''. Mislim da on vidi svoju dužnost kao predsednika da ovaj problem ne prepusti sledećem rukovodstvu, rekao je Lukjanov.
Da je Putin sam odgovoran za tu političku promenu, aneksijom Krima, a zatim pokretanjem zastupničkog rata u istočnoj Ukrajini koji je ostavio 13.000 mrtvih, izgleda da nije uračunato u njegovo razmišljanje.
Neki bliski savetnici su čak i promišljeniji od Putina. Nikolaj Petrušev, bivši obaveštajac koji je sada na čelu saveta za bezbednost Kremlja, predstavljao je Rusiju na sastancima sa direktorom CIA Vilijamom Bernsom. U nedavnim izjavama, on je Ukrajinu nazvao ''protektoratom'' i upozorio na potencijal ''izliva tako jakih tenzija da će milioni Ukrajinaca pobeći da potraže utočište na drugim mestima'', navodi se u analizi.
Ali čak i ako je buđenje Kremlja samo dimna zavesa ruske politike moći, zvaničnici Kremlja su nagovestili da misle da mogu samo da sklapaju sporazume preko glave Kijeva ili da upravljaju javnim mnjenjem preko prijateljskih elita. Direktan angažman sa administracijom Volodimira Zelenskog je praktično prestao.
-Ključni problem je što Rusija uskraćuje Ukrajini bilo kakvu agenciju, rekla je Orisija Lucevič, istraživačica i menadžerka ukrajinskog foruma u programu Rusija i Evroazija u Četam Hausu.
Oni istinski veruju da je Ukrajina neka vrsta marionetske države... Zato verujem da je situacija toliko opasna jer Putin zahteva nešto što Bajden ne može da pruži, dodala je.
Na primer, Moskva je rekla da bi Bajden trebalo da primora Kijev da direktno pregovara sa separatističkim vladama koje podržava Rusija, kao što je dogovoreno mirovnim sporazumom iz 2015. godine, ali obe strane su prekršile taj dogovor i javno mnenjenje u Ukrajini se oštro protivi direktnim pregovorima sa snagama koje se smatraju ruskim zastupnicima.
Putinov gnev zbog ukrajinske revolucije 2014. godine, u kojoj je prozapadna vlada zamenila onu Viktora Janukoviča, postao je isprepleten sa drugim istorijskim pritužbama, posebno sa pristupanjem bivših sovjetskih zemalja NATO-u 2004. godine.
Putin zaista veruje u svoju retoriku o ukrajinskoj državnosti, rekla je Tatjana Stanovaja, osnivač firme za političke analize R.Politik, ali je prvenstveno fokusiran na uočene bezbednosne pretnje koje predstavlja NATO.
-Po mom mišljenju, ako započne vojnu operaciju protiv Ukrajine... neće biti na njemu da pokuša da povrati ono što smatra ruskom (zemljom), rekla je ona.
Za mnoge Ruse Ukrajina ostaje slepa tačka na koju se gleda prvenstveno kao na mlađeg partnera.
-Oni vide Ukrajinu kao svog malog brata i imaju podsvesni strah da će mali brat postići više od starijeg, rekao je Abas Galjamov, ruski politički analitičar i bivši pisac govora za Putina.
A Putinova retorika je mnoge ubedila da je on među njima.
-On i dalje veruje da je Ukrajina neka vrsta zavere, rekao je Klimkin.
Sve se radi o slovenskom jedinstvu, o pokušaju da se Ukrajina odvoji od Rusije. I verujem da mu sve to leži duboko u umu, što možete pročitati iz njegovih veoma različitih izjava, zaključuje.
Kurir.rs