Strahovi od širenja nove varijante korona virusa daju nadu da podaci iz južnoafričke prestonice Pretorije pokazuju da 70 odsto pacijenata zaraženih omikronom nema problema sa disanjem, a ipak stručnjaci strahuju od posledica mnogih slučajeva koje bi ova varijanta mogla da donese, piše svet. agencije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), varijanta omikrona otkrivena je do srede u 57 zemalja sa povećanjem broja slučajeva u južnoj Africi.
Neki zdravstveni stručnjaci kažu da je dobra vest da su prvi ljudi za koje se zna da su zaraženi omikronom imali blage simptome kovida-19, iako su upozorili da je još uvek prerano da se donose čvrsti zaključci o najnovijoj varijanti koronavirusa koju je kategorisala Svetska zdravstvena organizacija. kao zabrinjavajuće.
„Čak i ako je težina bolesti jednaka ili potencijalno čak blaža nego kod delta varijante, očekuje se da će se hospitalizacije povećati ako se više ljudi zarazi i postojaće vremensko kašnjenje između povećanja incidence bolesti i povećanja incidence smrti. “, navodi se u saopštenju, nedeljni izveštaj SZO objavljen u sredu, prenosi Rojters.
U izveštaju koji je tokom vikenda objavio Južnoafrički savet za medicinska istraživanja navodi se da većina pacijenata u bolnici u Pretoriji za koje se veruje da su zaraženi omikronom nisu hospitalizovani zbog Kovid-19, već iz nekog drugog medicinskog razloga. Od 42 pacijenta, oko 70 odsto nema problema sa disanjem i ne treba im kiseonik, prenosi nemačka novinska agencija dpa.
„Ovo je slika koja nije viđena u prethodnim talasima“, navodi se u izveštaju. Čak i na početku prethodnih talasa, većina hospitalizovanih pacijenata sa kovidom imala je problema sa disanjem. Međutim, potrebno je više vremena da se u potpunosti odgovori na pitanja o ozbiljnosti Covid-19 izazvane novom varijantom omikrona.
Glavni epidemiolog Kalifornije, dr. Erik Pan je bio oduševljen ovom preliminarnom procenom. „Veoma je rano i populacija pacijenata je mlada, ali ohrabrujući rani podaci ukazuju na manje (potrebe za kiseonikom za pacijente) i manju težinu (simptomi)“, napisao je Pan na Tviteru.
dr. Entoni Fauči, glavni medicinski savetnik predsednika Džoa Bajdena za pandemiju, nazvao je izveštaj o Južnoj Africi „ohrabrujućim” u intervjuu za CNN, ali je dodao da „zaista treba da budemo oprezni pre nego što donesemo bilo kakve zaključke da je bolest manje ozbiljna, ili zaista ne izaziva nikakvu tešku bolest uporedivu sa deltom.”
Nova varijanta je "očigledno veoma zarazna", vrlo verovatno više od delte, trenutno dominantne globalne vrste, rekao je Fauči za AFP. Ali on je istakao da je populacija zaražena omikronom mlada i da je stoga manja verovatnoća da će biti hospitalizovana. Ponekad su potrebne nedelje da se razvije ozbiljna bolest, dodaje Fauci.
Marija Van Kerkhove, epidemiolog iz Svetske zdravstvene organizacije, složila se da je prerano reći da li će omikron dovesti do blažih simptoma kovida-19.
Čak i ako je reč o blažoj bolesti, važno je da nastavimo da brzo reagujemo kako bismo preduzeli korake da kontrolišemo njeno širenje, jer čak i ako imamo veliki broj lakših slučajeva, nekima od ovih ljudi će biti potrebna hospitalizacija... intenzivna nega, a nekima ljudi će umrijeti “, rekla je za CBS.
„Više slučajeva moglo bi značiti više hospitalizacija, više hospitalizacija bi moglo značiti više smrtnih slučajeva, a mi ne želimo da se to dogodi pored ionako teške situacije sa deltom koja kruži širom svijeta.
Jedno od najvećih pitanja za američke stručnjake je šta će se dogoditi kada se omikron „suprotstavi“ delta varijanti, koja trenutno čini 99,9 odsto uzoraka korona virusa analiziranih u SAD. Nejasno je da li će delta ostati dominantna vrsta ili će omikron moći da je izmesti.
„Ono što još ne znamo jeste koliko će se prenositi, koliko će naše vakcine delovati, da li će to dovesti do ozbiljnije bolesti“, rekao je dr. Rochelle Valenski, direktorica američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti za ABC. Ostaje zabrinutost oko toga koliko je omikron zarazan.
Trevor Bedford iz Centra za istraživanje raka Fred Hačinson, istraživač zaraznih bolesti koji proučava širenje koronavirusa, rekao je da bi stopa prenosa omikrona mogla da učini ovu varijantu „mnogo većom pretnjom u smislu slučajeva nego delta“.
„Veličina ovog talasa će u velikoj meri zavisiti od populacije koja je podložna infekciji. Iako trenutni podaci ne mogu u potpunosti da odgovore koliko omikrona može da 'pobegne' vakcini, mislim da može donekle, a neki ljudi koji su preživeli deltu biće podložni infekciji omikronom", napisao je Bedford na Tviteru.
U Kaliforniji, lokalni zdravstveni stručnjaci i naučnici rekli su da je najbolji način da se pripremite za omikron vakcinisanje nevakcinisanih ljudi i dobijanje dodatnih doza. Čak i ako se pokaže da su vakcine manje efikasne protiv omikrona, viši nivoi antitela - posebno nakon dopunske doze - i dalje mogu da pruže pristojnu zaštitu od teških covida-19, rekao je Fauci.
Vakcinacija i dodatne doze „su najefikasnije sredstvo koje moramo da vas zaštitimo od ozbiljne bolesti“, rekao je dr. Regina Chinsio-Kvong, zamenik direktora javnog zdravlja, okrug Orange, Kalifornija.
Iako je verovatno zarazniji od prethodnih varijanti, "malo je verovatno" da će omikron u potpunosti izbeći zaštitu koju pružaju vakcine, rekao je u utorak za AFP zamenik šefa Svetske zdravstvene organizacije, dodajući da nema znakova da bi omikron mogao u potpunosti da zaobiđe zaštitu. obezbediti postojeće vakcine protiv covida.
"Preliminarni podaci ne ukazuju na to da izaziva ozbiljniju bolest. U stvari, ako ništa drugo, pravac je ka nižoj težini bolesti", rekao je direktor SZO za hitne slučajeve Majkl Rajan u intervjuu, insistirajući da su potrebna dodatna istraživanja.
„Imamo visoko efikasne vakcine koje su se do sada pokazale efikasne protiv svih varijanti, u smislu teške bolesti i hospitalizacije... Nema razloga da očekujemo da to neće biti slučaj“, dodao je on za omikron.
Međutim, Rajan je priznao da je moguće da bi se postojeće vakcine mogle pokazati manje efikasnim protiv omikrona, koji ima više od 30 mutacija na proteinskim šiljcima na površini koronavirusa koje mu omogućavaju da napada ćelije.
Kurir.rs/Net.hr