Punih dvanaest godina izbore smo gubili, što za dlaku, što i sa većom razlikom. Izbore smo i dobijali, ali pirovski, jer vlast nismo mogli da oformimo. Svaki put, bez obzira na deprimiranost i neverovatno razočarenje, Aleksandar Vučić je bio taj koji nam je podizao moral u Srpskoj radikalnoj stranci.
Međutim, nikada to nije radio tako što je pljuvao po narodu zato što nije glasao za nas ili nije glasao u dovoljnoj meri, već tako što je od svih nas zahtevao da sagledamo gde smo mi u kampanji pogrešili i šta da ispravimo za sledeće izbore. Od njega sam suštinski naučio da je ključno u politici da najpre sagledaš sopstvene greške.
Druga, veoma važna stvar je da nikako protivnika ne smeš da potcenjuješ. Protivnik mora da se poštuje, ma koliko se ne slagao sa njim. Ko ne poštuje protivnika, osuđen je na poraz.
Otuda, vezano za sva zbivanja koja su aktuelna poslednje dve nedelje, najpre moramo svi mi u Srpskoj naprednoj stranci da se suočimo sa tim gde smo pogrešili. To što smo najveći, nabrojniji, svakako i najpopularniji, ne znači da smo i bogomdani da određujemo ljudima kako će da žive. Možda da smo malo više slušali običnog čoveka, baš onako kako je Vučić to učinio u Gornjim Nedeljicama, možda se sve ovo ne bi ni dogodilo.
Da se razumemo, nemam dilemu da su blokade saobraćajnica maestralno izrežirane, da je strani faktor do guše umešan i da je suštinski cilj zaustavljanje daljeg privrednog razvoja Srbije, ali naša krivica je što smo dali povod da se zakače za neku temu ne razmišljajući šta radimo. Sitne greške dovode do kolapsa.
Takođe, nismo dobro procenili protivnika, odnosno koju će temu izabrati da nas gađa. Razmišljali smo previše politički u smislu političkih svađa sa odavno istrošenim političarima za koje ni njihove familije neće da glasaju i nismo računali da postoji ozbiljna snaga onih kojima se smučio kompletan sistem i koji jedva čekaju političarima, svima odreda, da vide leđa.
Naravno da su strane službe to lepo izračunale, odigrale su na kartu ekologije kao teme koja svakog pogađa, pa i birače Srpske napredne stranke, te su maestralnom manipulacijom uplašile stanovništvo kako ćemo svi biti zatrovani i da živimo u najzagađenijoj sredini na svetu.
Činjenice i zvanične podatke niko ne želi da uzima kao istinite, već se veruje kojekakvim influenserima, jutjuberima, manipulantima po internetu i likovima koji nemaju ama baš nikakav kredibilitet da govore o ekologiji. No, mleko je prosuto, mi na to nismo pažnju obratili i realno se napravio problem iz koga nema šanse da izađemo neokrnjeni.
Kao da nam protestni glasovi naroda za Belog Preletačevića na predsedničkim izborima 2017. godine nisu bili dovoljna opomena, a osvojio je čitavih deset odsto glasova i do nogu potukao sve opozicione kandidate izuzimajući Sašu Jankovića.
Sasvim solidan broj ljudi danas na neki način živi iz revolta van sistema. Nedavno sam razgovarao s drugom iz detinjstva koji sam priznaje da je SNS u Beogradu i Srbiji značajno unapredila ekonomiju i životni standard, ali glasaće protiv SNS jer ne može da trpi bahatost naših funkcionera. Verujem da je tu bahatost video upravo u tome što se nismo udostojili da mu se ljudski obratimo. Ni njemu, ni mnogima koji su zbog toga besni. Zato su ovi protesti pre svega opomena samoj Srpskoj naprednoj stranci i njenim funkcionerima. Izađimo iz fotelja i na ulicu da se razgovara s narodom. Suočimo se sa našim greškama dok ne bude skroz kasno.