RAT IZGUBLJENE GENERACIJE! Epohalno delo Dušana Bapca koje govori o nesreći Drugog svetskog rata
Ovo književno delo ima visoku važnost za kulturu i biće srpskog naroda
Promocija knjige "Rat izgubljene generacije" Dušana Bapca održana je u Domu vojske u Beogradu. Knjiga kazuje o nesreći Drugog svetskog rata, koji je u Jugoslaviji tekao uporedo sa građanskim ratom, revolucijom, prelamanjem interesa velikih sila, što je dovelo do dubokih podela društva koje praktično traju i danas.
Monografiju, jedno epohalno delo Dušana Bapca, predstavili su autor, kao i doktori istorije Bojan Dimitrijević i Radomir Milikić.
Bojan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju, govorio je o biografijama oficira koji su na njega ostavili specifičan utisak.
- Ovo je jedna u nizu knjiga mog prijatelja Dušana Bapca, predanog istraživača vojne istorije koga krasi pedantnost u pisanju dela 20.veka. Nazvao bih ga "pionir militaria". Ova knjiga je značajan doprinos razumevanju Jugoslovenske vojske,pred izbijanje Drugog svetskog rata. Ovo je monografija jedne generacije, koja je bila u zrelom oficirskom dobu, sposobna da povede vojsku pred Drugi svetski rat. Napravljen je reprezentativan izbor, ovih 27 oficira Jugoslovenske vojske, ne samo u JVuO, već i u partizanima i drugim vojskama. Knjigu oplemenjuju vrhunske fotografije i materijali. Do sada nepoznate, jer su skupljane iz ličnih kolekcija, posebno zbirka autorovog dede Pavla Bapca, zatim kolekcija Vojislava Vasića o Žarku Todoroviću Valteru. Dve zanimljive biografije Ivana Fregla i Josipa Rijalca. Moj glavni utisak je isprepletanost biografija naših oficira, kako su se ponašali i spremali za oficirski poziv, kako su odgovarali na kraljevu zakletvu, ili kako su prelazili na strane drugih vojski. Franjo Šimić je prešao na stranu NDH, Arso Jovanović, Rudolf Primorac su prešli partizanima. Tu je i Strahinja Janić, krajnje neobičan lik, koji je bio u Nedićevoj vojsci, a kasnije je otišao sa Nemcima. Zatim, priča o onima koji su nastavili borbu, poput Veselina Misite koji je oslobodio Loznicu u avgustu 1941, što se danas uzima za prvu oslobođenu teritoriju od okupatora, do Vladislava Dodića koji je poginuo od Nemaca, ili do Karela Novaka koji je vodio JVuO u Sloveniji. Ima tu i problematičnih ličnosti poput Radoslava Đurića, koji je iz JVuO prešao u partizane, plus njegova afera sa Verom Pešić, na ivici špijunsko-petparačke romanse. Zatim Arso Jovanović koji je dva puta menjao strane tokom rata, prvo je bio uz partizane kada je odacio zakletvu kralju, a onda se odrekao i Tita kada se okrenuo Staljinu u vreme Informbiroa. Njegovo stradanje na rumunskoj granici 1948. je dalje pod velom misterije. Ličnosti iz ove knjige koji su kasnije u životu postali generali jesu iz partizanske i NDH vojske, a ne iz JVuO! Svi oni koji su izdali Kralja su profitirali. To je jedan paradoks odanosti kralju i državi koja je propala u Drugom svetskom ratu. Heroizam trojice ravnogorskih komandanata je za mene poseban utisak Misite, Fregla i Dodića... Želim mom prijatelju Duletu Bapcu još ovakvih knjiga - istakao je Dimitrijević.
Radomir Milikić sa Instituta sa savremenu istoriju izneo je svoje utiske.
- Meni je ovo najomiljenija Bapčeva knjiga. Ova monografija predstavlja izuzetan deo naše istorije u Drugom svetskom ratu. Ovih 300 strana se čita u jednom dahu. Dušan je probrao najbolje biografije, uzeo je najreprezentativniji uzorak oficira. Mnogi od njih su pružali otpor okupatoru na raznim stranama, neki su završili u logorima posle Aprilskog rata. Svi ovi oficiri bili su školovani na najboljim nacionalnim tradicijama. Zanimljiva je biografija Todora Gogića koji je aktivno branio nebo nad Beogradom u Aprilskom ratu, oborio dva nemačka aviona. Imao je sreću da se povuče na Bliski istok sa letelišta u Nikšiću, ali se vratio u okupiranu zemlju i nastavio otpor u jedinicama JVuO. Na kraju je stradao posle rata. Obaveštajni oficiri zauzimaju značajan deo knjige, kao Žarko Todorović, Velimir Piletić, Ivo Fregl... Vrednost knjige pored obilja fotodokumentacije jesu i svedočenja događaja kao što su 27.mart, pokretanja Ujedinjenih nacija koje je stvarala kraljevska vlada, uređenje vojne organizacije dešavanja oko kralja, na dvoru, jurišnim jedinicama. Bapčeva dela su od izuzetne važnosti za našu kulturu i biće - bio je jasan Milikić.
Dušan Babac koji se vojnom istorijom bavi od 1995. godine o svojoj knjizi kaže:
- Čini mi se da sam sa ovom knjigom zatvorio jedan dug krug. Sada kreće ponavljanje, pokretanje novog kruga. Ova knjiga jeste lična, inicirana je biografijom mog dede Pavla Bapca, majora Jugoslovenske vojske. On me je zarazio nacionalnom istorijom kao dečaka. Još jedan Pavle, Pavle Vasić je uticao na mene. Njegov unuk Čeda mi je pomagao u pisanju drugih knjiga. Preko njega sam stupio u kontakt sa Žarkom Todorovićem još dok je živeo u Parizu. Pored Bojana (Bojan Dimitrijević op.a.) i Raše (Radomir Milikić op.a.) knjizi su veliki doprinos dali Nemanja Dević, Miloš Žikić i Rade Ristanović. Jedan mučan utisak imao sam tokom pisanja knjige. Neki od junaka iz knjige su radili sve po zakletvi i doživeli su sudbinu izdajnika na kraju rata, a oni drugi koji su radili sve suprotno imali su benefite posle 1945.
Knjiga Dušana Bapca "Rat izgubljene generacije", pisana je na ćirilici, ima 268 strana. Izdavač je Medija centar "Odbrana", a može se kupiti u svim većim knjižarama u Beogradu.
Kurir/A. Radonić