Budžet grada Kragujevca za 2022. godinu uvećan je za pet odsto, jer je projektovan u iznosu od 9.559.000.000 dinara, što je za 463 miliona dinara više od budžeta po poslednjem rebalansu za ovu godinu.
U planiranju prihoda u obzir su uzeta sredstva koja će u skladu sa Zakonom o budžetu RS biti raspoređena jedinicama lokalne samouprave i finansijska politika grada, a to je da neće biti novih zaduživanja, nećemo imati veće rashode od prihoda i neće biti povećanja stope poreza na imovinu.
Nenad Stanišić, član Gradskog veća za finasije, pojasnio je da su veći prihodi u iznosu od 14% planirani od prodaje zemljišta jer u poslednjem kvartalu ove godine imamo pozitivne trendove kada je reč o interesovanju domaćih i stranih investitora. Tekući prihodi biće uvećani za dva posto i iznosiće 7,3 milijarde dinara u odnosu na budžet ove godine, a najveće učešće u njima imaće porez na zarade kao odraz ekonomske aktivnosti.
Veći prihodi stvorili su prostor za veće rashode, veća ulaganja i izdvajanja iz gradskog budžeta.
Izdvajanja u odnosu na ovu godinu biće veća za poljoprivredu i sa dosadašnjih 25 miliona biće uvećana na 50 miliona. To se odnosi isključivo na subvencije koje će biti podeljene sugrađanima za nabavku mehanizacije, osiguranje useva, nabavku stočne hrane semena i drugo i to nisu, kazao je Stanišić, ukupna ulaganja u ovaj sektor, jer će se ulagati i u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, energetsku sanaciju škola na seoskom području. Veća sredstva biće opredeljena i na iskazane zahteve građana za obavljanje komunalne delatnosti, za održavanje javne higijene, zaštitu životne sredine, ekoloogiju i energetsku efikasnost. Veća sredstva opredeljena su za razvoj saobraćajne infrastrukture, obrazovanje, a veći iznos iz gradskog budžeta za 2022. godinu planiran je i za sufinansiranje boravka dece u vrtićima, čime će se broj dece koji imaju pravo da uz sufinansiranje grada borave u vrtićima, sa dosadašnjih 2500 povećati na 2700 – kazao je Stanišić.
Gradonačelnik Nikola Dašić istakao je da grad na godišnjem nivou plaća oko 700 miliona dinara za kreditne obaveze i oko 400 miliona dinara na ime tužbi koje se odnose na neke sporove iz prethodnog perioda, što govori o tome da je grad jako zadužen, ali likvidan.
Kragujevac se razvija i može da izdrži tu zaduženost, ali ne planiramo da se zadužujemo dalje. Kada je reč o investicionim ulaganjima, ona se povećavaju uzlaznom linijom, pa je tako 2019. godine uloženo oko 430 miliona dinara, 2020. godine oko 730 miliona dinara, u ovoj godini oko 850 miliona dinara, u narednoj još više.Krenula je rekonstrukcija, zamena i dogradnja nove kanalizacione mreže kroz projekat „Čista Srbija“. Dobili smo najsavremeniju Palatu pravde u državi, Data centar koji je dobio nedavno superbrzi računar, što će itekako uticati na mlade ljude da ostanu da rade i žive u Kragujevcu, i da ovde dobiju uslove koje bi imali i u drugim svetskim centrima.
Poslednjih 50 godina se nije ovoliko ulagalo u Kragujevac. Izgradnja Severne obilaznice bi trebalo da krene već u martu. Zamena kotlova u Energetici je u toku.Velika je pomoć države u svemu tome koja nas podržava u realizaciji kapitalnih projekata. Kragujevac svoje kredite mora da vrati, i u isto vreme mora da se razvija – kazao je Dašić.
Najviše kritika odnosilo se na visinu sredstava koja su planirana za agrarni budžet, iako je on dupliran u odnosu na tekuću godinu.
Kada je reč o agrarnom budžetu, lično sam insistirao da bude duplo veći. Ovde se radi isključivo o subvencijama. Svuda u svetu je država ta koja obezbeđuje sredstva za subvencionisanje, a lokalne uprave pomažu.
700 miliona dinara dajemo za kredite, 400 miliona za tužbe, a vi pitate ovog gradonačelnika koji nije ni dinar zadužio grad, ni jednu tužbu proizveo prema gradu, koji plaća dugove koje nije napravio, zašto nije moglo više sredstava za bude opredeljeno za poljoprivredu. Eto zbog toga – odgovorio je Dašić.
Grad Kragujevac