Uprvih devet meseci 2021. godine evidentirano je 3.718 novih prijava nasilja u porodici, što je približno isti broj kao i prošle godine u istom periodu. Najveći broj žrtava nasilja bile su osobe ženskog pola, koje su uglavnom izložene fizičkom nasilju od strane sadašnjih ili bivših partnera“, kaže na početku intervjua za Kurir Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu.
- Ovom problemu poslednjih nekoliko godina naše društvo i institucije posvećuju puno pažnje i naš odgovor je jasan - to je nulta tolerancija prema bilo kom obliku nasilja.
Kako da promenimo uvreženo mišljenje da nasilje nije privatna stvar, već društveni problem?
- Težimo prevenciji nasilja i podizanju svesti žena da je nasilje nedopustivo, da predstavlja ozbiljan oblik kršenja ljudskih prava i da postoje mehanizmi pomoći. Podizanje svesti među ženama dobija poseban oblik pružanja podrške i zaštite ženama koje pripadaju ugroženim kategorijama, kao što su žene na selu, Romkinje, žene niskog obrazovanja, žene sa invaliditetom, žene migranti ili izbeglice. Veoma je važno da svi shvatimo da nasilje nije privatna stvar, da šamar nije ljubav, mi nastojimo da ohrabrimo žene da prijavljuju nasilje, da znaju da nisu same, svako od nas ko ima saznanja da se negde nasilje dešava to mora i da prijavi, jer tako nekome možemo da spasemo život! Takođe, posebno smo ponosni na program prevencije nasilja nad ženama koji se sprovodi u Gradskom centru za socijalni rad. To je grupni program namenjen ženama koje žele da se informišu o partnerskom nasilju, steknu određena znanja za prepoznavanje nasilja, osnaže se u cilju izlaska i reagovanja na nasilje.
Žene koje su trpele nasilje imaju pravo na finansijsku pomoć. O čemu je konkretno reč?
- Tokom proteklih godina utočište od nasilnika u sigurnoj kući potražile su žene različitog nivoa obrazovanja, od onih koje imaju samo osnovnu školu do žena koje su magistri i doktori nauka. One imaju pravo na još jednu šansu, a to je moguće ukoliko se finansijski osamostale. Upravo je i usluga Prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja u porodici usmerena na uspostavljanje osećaja sigurnosti kao osnove za dalji napredak i osnaživanje žena žrtava nasilja u porodici, radi podizanja njihove sposobnosti za bezbedan život i uključivanje u zajednicu. Većina žena bila je ekonomski zavisna od nasilnika ili zlostavljača, i to je često jedan od najvećih problema, zbog čega su i trpele nasilje toliko godina. Zbog toga smo i omogućili stalnu mesečnu novčanu pomoć za lica prema kojima je izvršeno nasilje u porodici. Novčanu pomoć je u prvih deset meseci ove godine mesečno koristilo 18 žena.
Nažalost, nasilje prema starijim osobama takođe je jedan od gorućih problema. Istraživanja pokazuju da je čak 19 odsto starijih osoba doživelo neku vrstu nasilja.
- Na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu u prvih deset meseci ove godine nalazi se 1.126 starijih sugrađana koji su žrtve porodičnog nasilja, najčešće fizičkog. Zlostavljanje starijih osoba dešava se češće nego što mislimo i o tome se ne govori, to je najbolje čuvana porodična tajna. Zlostavljanje se može dogoditi bilo kome, u bilo kojoj porodici ili odnosu. Starije osobe predstavljaju specifičnu i ranjivu grupu i često su potencijalne žrtve nasilja. Važno je da one imaju pristup informacijama na osnovu kojih mogu da donose odluke i da imaju na umu raspoložive vrste pomoći u zajednici, uključujući podršku i pomoć članova porodice i prijatelja.
Intervju je objavljen u sklopu projekta koji podržava Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda.