DEVET SATI ISTERIVALI ĐAVOLA IZ DEVOJKE: Posednuta Italijanka u crkvi šamarala majku, urlala na latinskom, pela se po nameštaju
Policija i hitna pomoć nisu mogli da uđu u crkvu jer je devojka bila kao "poludeli metak" koji je leteo na sve strane penjući se na nameštaj i šamarajući majku koja je došla sa njom u crkvu, pišu italijanski mediji.
Deformisano lice, jako dubok glas, metalni predmeti ili hrana koju osoba nikada nije pojela a koji izlaze napolje, rečenice koje izgovara na arhaičnim jezicima koje ne poznaje izuzetno jaka fizička snaga i nasilne reakcije tokom molitve i na svetu vodicu, to su simptomi zaposednutosti đavolom, zbog čeka čak pola miliona Italijana traži pomoć zvaničnih i nezvaničnih egzorcista.
Svake godine 500.000 Italijana traži pomoć od egzorcista tj. isterivača đavola, rezultat je istraživanja dnevnog lista La Stampa još pre nekoliko godina.
Ovaj metod, iako bi pomislili da pripada srednjem veku, postoji i danas a jedan od slučajeva koji je odjeknuo u javnosti pre par dana, jeste onaj u kome je isterivanje đavola iz 28-godišnje devojke u Vićenzi, trajalo više od devet sati, prenosi RTS.
Naime, u Crkvi Madone u Monte Beriko, devojka od 28 godina iz Vićence se tokom ispovedanja, prošle nedelje transformisala, urlajući nerazumljive rečenice, glasom koji joj nije pripadao i na stranim jezicima uključujući i latinski, kako su to izjavili uplašeni svedoci koji su pobegli iz crkve.
Policija i hitna pomoć nisu mogli da uđu u crkvu jer je devojka bila kao "poludeli metak" koji je leteo na sve strane penjući se na nameštaj i šamarajući majku koja je došla sa njom u crkvu. Nakon što su je sveštenici blokirali i pozvali egzorcistu crkve dobili su potvrdu da je devojka zaposednuta.
Egzorcizam je trajao od 11 ujutru do 20.30 uz prisustvo četiri sveštena lica koja su pomagala. Otac i brat su bili ubeđeni da je ona psihijatrijski slučaj dok je majka jedina mislila da je potrebno da se obrate sveštenim licima.
"Ovaj put se radilo o pravom slučaju posedovanja. Tek nakon skoro devet sati devojka je na kraju pala na pod iznemogla. Ovo je bio težak slučaj", izjavio je za italijanske medije otac Karlo Rozato.
Ne zna se da li je devojka kompletno oslobođena jer nekada egzorcizmi, prema rečima sveštenika mogu da traju godinama u smislu da molitve za oslobađanje moraju da se ponavljaju tokom dužeg vremena.
Sveštenik iz Vićence, don Alesio Garzani, izjavio je da je jako važno prostudirati slučaj ne bi li se videlo da li osoba ima neku psihijatrijsku dijagnozu koja može da objasni njeno ponašanje.
Bitno je razgovarati sa porodicom i lekarima jer je jako važno da se ne upuštaju u ovu praksu sveštenici koje nije imenovao episkop, jer niko ne može da se sam prozove egzorcistom.
Otac Amot, preminuo 2016, najveći italijanski egzorcist, u svojim dokumentima je zapisao da bez obzira na stotine zahteva dnevno, samo u retkim slučajevima se zaista susreo sa osobama u koje je ušao đavo.
"Pokušali su da nas ubede da je đavo mitska figura, ideja o zlu, ali on postoji i moramo se boriti protiv njega", reči su pape Franje sa kojima se slaže većina predstavnika katoličke crkve koji takođe navode da je slučajeva mnogo ali egzorcista malo.
Šta je egzorcizam?
Egzorcizam je tehnika koja se bazira na demonologiji koja se bavi verovanjima i mitovima vezanim za duhove, demone, đavole koji mogu da obuzmu i poseduju čoveka.
Postojala je u većini religija dok je katolička crkva vremenom regulisala ovu tehniku odvajajući je od magije. U knjizi "Posedovanje. Egzorcizam i egzorcisti u istoriji katoličke crkve" pisac Frensis Jang objašnjava da je tokom istorije kao i danas katolička crkva bila podeljena u mišljenjima o tome da li "posedovanje od strane demona" zaista postoji ili ne.
Otac Luis Ramirez koji je koordinator međunarodnog Instituta "Sacerdos" koji formira egzorciste objašnjava da je u prvim vekovima postojanja Crkve egzorcizam mogla da izvede svaka osoba koja je vernik no da je nakon toga crkva ipak morala da donese određena pravila i uslove pod kojima je moguće zaštititi narod i odrediti ko može time zaista da se bavi jer se "radi o ozbiljnoj stvari".
On podseća da je 13. juna 2014. godine Kongregacija sveštenstva izdala dekret koji priznaje, na pravnoj osnovi, Međunarodno Udruženje Egzorcista (AIE) osnovano devedesetih godina, između ostalih i od strane jednog od najpoznatijih egzorcista na svetu, oca Gabrijela Amorta koji je preminuo 2016. AIE je jedino zvanično udruženje priznato od strane Vatikana.
Kako razlikovati zaposednutu osobu od psihički labilne?
"Prva vrlina đavola jeste ta da učini sve da verujete da ne postoji", objašnjava otac Ildebrando Di Fulvio, egzorcista eparhije u Frozinoneu, za dnevni list La Stampa.
On je monah bezmalo pedeset godina i kaže da je bio svedok jezivih patnji ljudi i dodaje da mnogi veruju da je đavo ušao u njih no da je to tačno u malom broju slučajeva.
"Te osobe imaju osećaj nečijeg prisustva, njihovo ponašanje je van uobičajenog ali u najvećem broju slučajeva se radi o hronično depresivnim osobama ili onima koji imaju druge psihijatrijske dijagnoze".
On takođe navodi koji su to znakovi koji pomažu da se razlikuje "psihijatrijski slučaj" od osobe u koji je zaista ušao đavo: "Deformisano lice, jako dubok glas, metalni predmeti ili hrana koju osoba nikada nije pojela a koji izlaze napolje, rečenice koje izgovara na arhaičnim jezicima koje ne poznaje (hebrejski, staro grčki, latinski, aramejski jezik), izuzetno jaka fizička snaga koju je nemoguće imati u normalnim uslovima, izuzetno nasilne reakcije tokom molitve i na svetu vodicu".
Najčešće se posedovanje od strane đavola javlja nakon "crnih misa", "prizivanja duhova", pripadnosti satanističkim grupama ili onih koji se bave okultnim radnjama.
"Samo desetak od stotine slučajeva koje sam imao prilike lično da vidim jesu zaista bili slučajevi posedovanja od strane đavola i ne razlikuju se od Milana do Napulja. Osoba je uvek izuzetno nervozna u mom prisustvu", izjavio je otac Di Fulvio.
Don Đuzepe Perezoti, bivši egzorcista iz eparhije u Udinama, izjavio je za italijanski list Il Post da je u 25 godina aktivnosti praktikovao egzorcizam na 25-30 osoba iako je njegovu pomoć tražilo na stotine hiljada ljudi čiji problemi nisu imali veze sa đavolom.
"To su najčešće žene ali i osobe koje nisu vernici no nakon godina patnje odlaze kod sveštenika koji im je poslednja nada", rekao je Perezoti.
Don Aldo Buonajuto, egzorcista eparhije u Fabrijano-Matelika i koordinator Udruženja protiv sekti zajednice "Đovani XXIII", izjavio je da ljudi sami otvaraju vrata Satani tako što odlaze kod magova, vračara, onih koji im gledaju u karte, astrologa.
"Bar jednom u životu deset milona Italijana se obratilo ovim osobama a najveći broj njih su šarlatani koji varaju očajne i bolesne ljude. Često se među njima kriju i satanisti", naveo je Buonajuto.
"Svi mi imamo kod sebe krst, svetu vodicu i sveto ulje koje koristimo, kao i posebne molitve, pred ljudima koji se bacaju po zemlji, urlaju neprirodnim glasovima, pokušavaju da pobegnu, govore na stranim jezicima", dodao je Buonajuto.
Pored sveštenika koji je imenovan za egzorcistu postoje i pomoćnici koji kontrolišu osobu nad kojom se vrši egzorcizam da se ne povredi jer kada su u transu osobe udaraju o zidove, pod i napadaju sveštenika.
Ukoliko se radi o ženskoj osobi potrebno je da pomoćnici budu žene iz poštovanja prema osobi koja se u transu i skida i potrebno ju je obući. Ovom ritualu mogu biti prisutni i lekari kao i advokati koji pomažu svešteniku da zadrži ponašanje koje je u skladu sa zakonom.
Već dvadeset godina se na Institutu "Sacerdos" drže lekcije iz egzorcizma koje zapravo uključuju teologiju, liturgiju, filozofiju, sociologiju. Ovaj kurs mogu da pohađaju svi a često se među studentima nalaze laici, psiholozi, lekari ali i snage reda kojima je potrebno da se snađu u situaciji kada se suoče sa satanističkim grupama i njihovim ritualima.
Knjiga se zove De exorcismis et supplicationibus (bukvalni prevod je egzorcizam i molitve) i usvojen je 1998. godine zamenjujući onaj iz 1614. koji međutim koriste mnogi sveštenici jer ga smatraju kompletnijim. U pitanju je liturgijska knjiga koja sadrži sve ono što je potrebno uraditi i reći tokom rituala.
Knjiga sadrži i spisak znakova satanističkog posedovanja koji nemaju mnogo veze sa psihologijom i koji se smatraju natprirodnim: "pričanje na stranom, antičkom jeziku, pričanje o okultnim stvarima, posedovanje fizičke snage koja je mnogo veća nego ona što bi se očekivalo od osobe određenog godišta ili visine kao i mržnja ka Bogu, devici Mariji, Isusu, Svecima.
Istraživanja i brojevi
Međunarodno Udruženje egzorcista (AIE) je objavilo da u Italiji radi 300 sveštenih lica koji se bave egzorcizmom dok ih je u čitavom svetu 600.
Nakon Italije, Poljska je druga evropska zemlja sa najvećim brojem egzorcista (koji nisu deo AIE ali odgovaraju direktno Episkopskoj konferenciji) dok ih je van Evrope najviše u Meksiku.
I mada su se nekada sveštenicima obraćale osobe iz ruralnih ambijenata, danas je situacija drugačija. Od ljudi koji traže pomoć od egzorcista u Italiji, 65% su žene srednjeg obrazovanja, najčešće iz centralne i južne Italije.
Egzorcistima se obraća 35 odsto njih, jer im psihijatrijska lečenja ili pomoć psihoterapeuta nisu olakšala situaciju. Dvadeset od 100 osoba koji se obraćaju egzorcistima su maloletnici.
U knjizi "Egzorcisti i psihijatri" otac Gabrijel Amort objasnio je da se verovanje u egzorcizam bazira na tri pretpostavke "Đavo postoji", "Đavo može da obuzme osobu i učini joj zlo ili učini da oboli na način koji izgleda isti kao prirodan samo što ga je nemoguće izlečiti medicinom" i "Ko veruje u Hrista ima snagu da otera demona u njegovo ime".
"Problem je u tome da je skoro nemoguće naći slobodnog egzorcistu obzirom da je potražnja veća od ponude", izjavila je antropolog i režiserka filma "Liberami" (Oslobodi me), Federika Di Đakomo koja je 2016 dobila i nagradu na filmskom festivalu u Veneciji.
Šta kažu psihijatri?
Organizacija koja je osnovana u Italiji ne bi li promovisala naučno istraživanje nasuprot pseudo nauci, paranormalnim pojavama i misterijama, pod nazivom CICAP smatra da egzorcisti daju "dijagnozu" o posedovanju nakon što su primetili znake koji ne ulaze u sferi psihijatrije te po njima ukazuju da se radi o nečemu natprirodnom i neobjašnjivom.
Klinički psiholog i član Cicap-a, Armando de Vinćentis objašnjava da to posedovanje nauka i psihologija nazivaju "delirijumom posedovanja" tj. ubeđenost osobe da je u nju ušao đavo, zlo. On smatra da ova sugestija ima najviše veze sa kulturološkim okruženjem te da se određene stvari dešavaju samo tamo gde postoji takva dinamika i gde se veruje u takve situacije.
"Među ateistima nema slučajeva posedovanja a nema ih jer se njihov kulturološki sistem ne bavi time", rekao je De Vinćentis.
Dodao je i da se psiholozi i psihijatri slažu oko toga da često ne može da se da nikakva dijagnoza osobi koja smatra da je u nju ušao đavo no po njima je i to deo kulturnog nasleđa.
"Ukoliko se u okviru jedne porodice veruje da je moguće da đavo uđe u čoveka, određena ponašanja će tako biti i tumačena ali samo zato što postoji iskrivljena kulturološka interpretacija fenomena", kazao je De Vinćentis.
U svakom slučaju ostaje činjenica da se mnogi lekari obraćaju Udruženju egzorcista i obrnuto.
Što se tiče "tipičnih znakova" da je u osobu ušao đavo, Udruženje "Cicap" za sve to ima naučno objašnjenje.
"To su sve stvari koje je moguće objasniti sa psihološke tačke gledišta. Na primer, u Italiji su ljudi videli film Egzorcista gde osoba viče, ponaša se na nedoličan način, urla tako da ljudi misle da se tako ponaša osoba koja je zaposednuta đavolom i to oponašaju. U drugim kulturama i religijama se ponašaju drugačije. Što se tiče starih jezika to se u psihologiji zove kriptoamnezija tj. osobe se ne sećaju da su negde pročitale ili čule izraze na drugim jezicima koje su zapamtili bez da znaju njihovo značenje. Kada smo snimali egzorcizam ono što je "zaposednuta osoba" izgovarala dali smo na analizu stručnjacima za antičke jezike koji su rekli da nikada nisu čuli određene rečenice i da ne pripadaju nijednom jeziku. Uglavnom su to rečenice bez smisla. Kao što je moguće objasniti i činjenicu da osoba postaje snažnija nego što zaista jeste. Naime kada su osobe u stanju psihoze često postaju snažniji nego što zaista jesu ali uvek u fiziološkim granicama koje im dozvoljava organizam", rekao je De Vinćentis.
Kurir.rs