Kao jahač pobeđivao u Austrijskom, Mađarskom, Holandskom i Jugoslovenskom derbiju sa Dafinom III iz ergele Karađorđevo 1975, na konju još kao dete u rodnom posavskom selu Zvezdu
Čuveni srpski džokej Dragan Ilić Zverka, koji se iz puke sirotinje posavskog sela Zvezd uzdigao do evropskog šampiona 1978. godine, kao i jednog od najpoštovanijih jahača u Nemačkoj i Austriji, kratko je boravio u Srbiji pre povratka u Keln. Dragan Ilić je sada penzioner, ali ljubav prema konjima za koju je vezan još od ranih dečačkih dana nikako ga ne napušta.
Ilić je kao jahač trijumfovao u Austrijskom, Mađarskom i Holandskom derbiju, bio drugi u Nemačkom u Hamburgu, ali najradije se seća pobede sa Dafinom III iz ergele Karađorđevo u Jugoslovenskom derbiju 1975, kada se i na Beogradskom hipodromu trčalo na travi, uz ostvareno vreme 2:50,0. Trener je bio Josip Kolar. Ilić je bio angažovan i u ergeli "Ljubičevo" kod Požarevca.
- Prvu pobedu na Beogradskom hipodromu sam ostvario u prvoj trci na konju Bizmark 1969, vlasništvo Dušana Manojlovića, šefa na jednoj benzinskoj pumpi na Čukarici. Tada sam praktično još bio dete. Posle sam kao učenik išao u Beč na čuveni hipodrom "Frojdenau", gde je Karađorđevo na izmaku šeste decenije prošlog veka bilo šampionska štala, a tamo sam sarađivao i sa Acom Mladenovićem, družio se sa novinarima Dušanom Savkovićem i Žikom Jovanovićem. Početkom osamdesetih odlazim u Nemačku i prvi sam naš džokej sa ostvarenih preko hiljadu pobeda. Pobeđivao sam tamo na svim trkalištima, a najdraže su bile na hipodromu u Gelzenkirhenu - rekao je za Kurir Dragan Ilić.
Centralna uprava galopa u Nemačkoj je u Kelnu, gde se nalazi i čuvena ergela Retgen, kojoj je Ilić doneo pobedu u Nemačkom derbiju posle skoro šest decenija sa grlom Vinštos.
- Međutim to tamo niko ne priznaje, jer kada ste stranac, pogotovo iz manje zemlje kao što je Srbija, pa i nekada Jugoslavija, onda svaki uspeh pokušavaju da umanje što više mogu. Zato su i dospeli u krizu. Nekada je u Kelnu bilo više od 30 trkačkih dana, a sada ima samo šest godišnje. Iako sam mnogo više mogao da pružim kao trener, tim poslom sam se bavio samo desetak godina. Fudbal je postao dominantan u klađenju i to je ozbiljan problem. Da nemački konj Torkvator Taso iz ergele Auenkele nije pobedio ove godine u Parizu u "Trijumfalnoj kapiji", situacija bi bila još teža, ali to je dalo nadu za možda neko bolje vreme. Ipak, u Nemačkoj ni danas nije lako dobiti ni handikap 2 trku, a kamoli neku veću - iskreno besedi Ilić.
Ljubav prema konjima Dragan Ilić je nasledio od oca Milorada, koji je držao konje, kao i dede Cvetina, čiji je brat Sreten Ilić bio jahač u godinama posle Drugog svetskog rata, ali je nesrećno stradao od udarca konja.
- Jahao sam po celoj Evropi, osim u Engleskoj, a bio sam i u Kentakiju u Americi na konju, ali ne na trkama. Bio sam u sedlu čuvenog fligera (galoper za kratke distance) iz Srbije Magrane u Istanbulu. Konji su mi sve dali, a ne ljudi i potpuno sam ostvaren čovek - zaključio je Dragan Ilić.
Kurir sport/ L. Delić