Ovde često pominjani teoretičar tehnologija Pol Virilio svojevremeno je napisao da je svaki novi tehnički izum istovremeno i izum nove, do tada nepostojeće nesreće. Ovako je to postavio metr Virilio. Izmisliš voz, uz njega si izmislio i železničke nesreće. Izmisliš avion, eto ti uz njega i avionskih nesreća i - na kraju (ako je to kraj) - eto terorističkog udara na Svetski trgovinski centar i bezbroj tragedija koje su proistekle iz njega.
Nemojte očekivati da postupim kao ostareli hipik i manježa, da vas huškam da razbijete kompjuter i mobilni telefon i da odete da živite u prirodi gde ćete uzgajati zdravu hranu. Ideja nije loša. Ali dockan. Rogonja je došao po svoje.
Napred pomenuti Virilo takođe je napisao da dolazi dan - i da je sve bliži - kada će nam biti potrebni gedžeti koji će - kao što nam GPS pokazuje gde je šta u prostoru - pokazivati šta je onlajn i šta je pak oflajn.
Mi stariji, analogna generacija, koji smo se na internet nakačili u zrelim godinama, nekako uspevamo - mada i mi sve teže - da ostanemo s „ove“ strane mreže, generaciji milenijalaca, takoreći rođenih onlajn, sve je teže da „izađu“ iz mreže, da se orijentišu i snađu u realnom svetu.
Pre nekoliko dana, pod pritiskom dvogodišnjeg masovnog onlajn maltretiranja, vređanja i ponižavanja, samoubistvo je izvršila jutjuberka Kristina Ðukić. Imala je samo dvadeset i jednu godinu. Stvar sama po sebi tragična, fakat, ali istovremeno i sjajna prilika za prakticiranje starih srpskih zanata - moralnog paničenja, psihologiziranja i potrage za krivcima.
Koliko sam se obavestio iz štampe i sa internet portala, glavnina krivice je svaljena na Kristinu. Ko biva... Šta joj je (u podtekstu tako joj je) trebalo da se (kad se) slika po internetu i sakuplja „pratioce“.
Veliki deo krivice je svaljen na Kristininu majku. Kao zašto joj je dozvolila da to radi. Jedan deo krivice je pripisan već legandarnom Baka Prasetu - koji je odavno zaslužio da ponese ime Baka Krmak - koji je prednjačio u napušavanju i ruženju Kristine Ðukić.
Još nismo spali na nivo da za Kristinino samoubistvo vlast optuži opoziciju, a opozicija vlast, što ne znači da uskoro nećemo spasti i na taj nivo. Takođe se nije - bar ne da znam - oglasio ni neki duhovni čukunukuk čuvenog Milisava Lapovca sa predlogom da se problem reši tako što će svi jutjuberi (najbolje svi vlasnici kompjutera) biti pobijeni. Napred rečeno uopšte ne znači da takvih predloga nije bilo, ali oflajn, u nekoj kafani. Ovdašnji Lapovci, naime, iz principa nemaju kompjuter, internet da i ne pominjemo.
Imam jedan još radikalniji predlog: da se svi međusobno poubijamo i time za sva vremena rešimo problem. Na tu mračnu (samo)ubilačku pomisao me je navelo ibretenije nad onlajn jutjub bulingom i prostaštvom, praćeno slepilom za iste, možda i gore stvari, koje se nesmetano odvijaju oflajn, po novinčinama i portalima serbskim. Ne može onlajn biti bolje od oflajn.