Severna i Južna Koreja, SAD i Kina u principu se slažu da proglase formalni kraj Korejskog rata koji je okončan primirjem, rekao je predsednik Južne Koreje Mun Džae-in.
Ali, pregovori tek treba da počnu zbog zahteva Severne Koreje, dodao je on.
Korejski rat, koji je trajao od 1950. do 1953. godine, podelio je poluostrvo na dva dela, piše za BBC novinarka Laura Biker.
Severna i Južna Koreja su tehnički u ratu od tada – uz podršku Kine, odnosno SAD – i zaključane u napetim odnosima.
Pošto je angažman sa Severom učinio kamenom temeljcem svog predsedništva, Mun se dugo zalagao za formalnu deklaraciju o okončanju sukoba.
Ali posmatrači smatraju da bi to bilo veoma teško postići.
Mun, koji je trenutno u poseti Australiji, govorio je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kanberi zajedno sa australijskim premijerom Skotom Morisonom.
Šta Severna Koreja želi?
U septembru Kim Jo Džong, moćna sestra severnokorejskog lidera Kim Džong-una, signalizirala je da bi njena zemlja mogla biti otvorena za pregovore, ali samo ako SAD odustanu od onoga što je ona nazvala "neprijateljskom politikom" protiv njih.
Severna Koreja se dosledno protivi prisustvu američkih trupa u Južnoj Koreji, zajedničke vojne vežbe koje se održavaju svake godine između SAD i Južne Koreje kao i sankcije koje predvode SAD protiv severnokorejskog programa naoružanja.
Ali SAD su više puta ponavljale da Severna Koreja prvo mora da napusti svoje nuklearno oružje pre nego što se ukinu bilo kakve sankcije.
Mun je u ponedeljak rekao da Severna Koreja nastavlja da postavlja ovaj zahtev kao preduslov za razgovore. "Zbog toga nismo u mogućnosti da sednemo za diskusiju ili pregovore o deklaraciji... nadamo se da će razgovori biti pokrenuti", rekao je on. Južnokorejski lider je ranije tvrdio da bi zvanična deklaracija o okončanju rata ohrabrila Sever da odustane od svog nuklearnog oružja.
Predsedniku Munu ističe vreme.
On napušta funkciju u martu nakon pet godina iskrenih molbi da se unese trajni mir na Korejsko poluostrvo.
Pa ipak, Severna Koreja ostaje odsečenija nego ikad. Čini se da su dani rukovanja i obećanja između Pjongjanga i Seula prošli. Za sada.
Pokušaj da se okonča ratni sporazum je poslednja nada Mun Džae-ina. Ali on se suočava sa značajnim izazovima. Čini se da su Sjedinjene Države manje oduševljene tom idejom.
Čini se da Bajdenova administracija rado govori o tome i naravno niko ne želi trajno ratno stanje na poluostrvu. Ali neki veruju da bi sporazum nagradio Kim Džong-una bez ikakvih garancija zauzvrat.
Zagovornici kažu da je sporazum diplomatski gest - polazna tačka za davanje bezbednosnih garancija Severnoj Koreji. Oni koji se tome protive kažu da bi Pjongjang mogao da ga iskoristi da zahteva povlačenje 28.500 američkih vojnika iz Južne Koreje i okončanje godišnjih zajedničkih vojnih vežbi SAD i Južne Koreje.
Severnokorejski državni mediji su tu ideju takođe opisali kao ''preuranjenu''. Postoji veći problem za predsednika Muna.
Južna Koreja nije potpisala primirje. Ovaj sporazum o kraju rata nije njegov poklon za udžbenike istorije.
On može nastaviti da pokušava da dovede sve strane za sto, ali naterati ih da se sve slože oko detalja bio bi diplomatski ekvivalent penjanju na Everest.
Kurir.rs
Bonus video: