Odlazeći predsednik je nameravao da uvede vanredno stanje i optuži strane države za mešanje u izbore kako bi ostao na vlasti
Donald Tramp je imao do detalja razrađen plan kako da ostane na vlasti i posle izbora od novembra 2020. godine, na kojima je izgubio od Džozefa Bajdena, kandidata Demokratske partije.
Tramp, koji je posle glasanja tvrdio da su izbori pokradeni, 4. januara, dva dana uoči izjašnjavanja elektora u Kongresu (elektori biraju predsednika na osnovu dobijenih glasova po državama), održao je sastanak sa grupom republikanskih senatora i kongresmena iz Predstavničkog doma.
Sastanak uoči nemira
Na tom sastanku je detaljno razmatran plan koji je podrazumevao osvajanje Kongresa, nakon čega bi usledilo uvođenje vanrednog stanja i optuživanje stranih država za mešanje u izborni proces.
Posle tih koraka Tramp bi se proglasio za predsednika i ostao na vlasti najmanje još jedan četvorogodišnji mandat.
Ovaj plan je otkriven tokom suđenja za učestvovanje i pozivanje na nemire tokom protesta Trampovih pristalica koje su 6. januara upale u Kongres, na dan kada je izabrani elektori trebalo da izaberu novog predsednika.
U tim nemirima pet osoba je izgubilo život (jedna od vatrenog oružja, jedna od prevelike doze droge, tri usled srčanog udara). Taj plan sudu je predao Mark Meduoz, bivši šef osoblja Bele kuće, i jedan od Trampovih najbližih saradnika.
Tramp je plan republikancima predstavio u programu Pauerpoint, tako da su ostali pisani tragovi, što bi eventualno moglo da dovede do podizanja optužnice i izvođenja bivšeg predsednika pred sud za organizovanje i podstrekivanje na nasilno preuzimanje vlasti.
Plan pod nazivom "Izborna prevara, mešanje stranih država i opcije za 6. januar" sadržao je 38 strana, od kojih su neke postavljene na društvenim mrežama, preneo je Gardijan.
Tri opcije
Senatori i kongresmeni trebalo je prvo da budu upoznati sa mešanjem stranih država u izbore, nakon čega bi Tramp proglasio vanredno stanje. Potom bi Tramp sve elektronske glasove proglasio nevažećim i od Kongresa zatražio rešenje za krizu u skladu sa ustavom.
Tada bi na scenu stupio potpredsednik Pens, koji je imao tri opcije - da odbaci Bajdenove elektore i proglasi pobedu Trampa u ključnim državama, da odloži verifikaciju elektora ili da prihvati da se broje samo glasovi iz biračkih kutija, a ne oni poslati elektronskim putem.
Bonus video:
Kurir.rs