Slovenija se bori s velikim porastom zavisnosti. Osim droga, povećana je stopa zavisnosti o igrama na sreću, pornografiji i kriptovalutama.
Pandemija koronavirusa u martu 2020. dočekala nas je nespremne, zbog čega je došlo do brojnih psihičkih problema, a nekima su se simptomi i pojačali, prenosi 24.ur.
- Zbog zatvaranja usled pandemije nestali su društveni kontakti pa su najpre krenule zavisnosti o igrama na sreću u kojima su brojni ljudi gubili velike količine novca, objašnjava terapeut Miha Kramli koji se većinu svoje karijere bavi upravo zavisnicima.
Zanimljivo je, kaže on, da su zavisnici sve češće ljudi koji su inače imali redovne prihode i kvalitetan porodični život. Poseban je problem i nastajanje svojevrsnih "sekti" antivaksera koji veruju u teorije zavere oko novog koronavirusa. Mladi se udružuju u grupe i pokušavaju da uvere članove svojih porodica da korona ne postoji, da deca treba da se isključe iz obrazovnog sistema i da moraju da žive usamljenički život.
U porastu je konzumiranje alkohola, kokaina i drugih sintetičkih droga, a posebno zabrinjava što maloletnici na ulicama nude seksualne usluge u zamenu za novac kojim će kupiti drogu.
14-godišnjaci na kokainu
- Starosna struktura korisnika kokaina se snizila. Imamo 14-godišnjake koji koriste kokain i imamo dokaze da pružaju seksualne usluge, rekao je Kramli.
- Na dan sam na heroin trošio od 100 do 150 evra. Nisam uopšte razmišljao gde ću ih nabaviti. I sam se nekad pitam gde sam ih nabavio i koliko novca sam potrošio. Da sam štedeo pet godina, već bih imao svoj hotel, isprčao je dečak koji se predstavio kao "Tine".
Heroin je bila njegova svakodnevica. Počeo je da ga uzima tokom karantina. Sa drogama je počeo da eksperimentiše jer nije bio prihvaćen u društvu zbog svoje težine. Još u osnovnoj školi bio je izložen zlostavljanju vršnjaka. A onda je upoznao "pravu ekipu".
-Pušili su travu, pili alkohol. I ja sam sa njima počeo da eksperimentišem sa drogama. Odjednom sam upao u neko društvo, bio sam zapažen, negde sam pripadao. Nisam više bio gubitnik kojeg svi zavitlavaju, odjednom sam bio najveća faca u školi, ispričao je on 24.ur.
Kaže da je brzo zapao u stanje zavisnosti i da heroin više nije uzimao zato što se dobro osećao, nego zato što je morao. Sve je počelo s marihuanom u osnovnoj školi, a već u srednjoj počeo je da uzima ekstazi, spid i LSD. Bile su to tada, kako objašnjava, veoma popularne droge. Uskoro je posegnuo za heroinom. Tine kaže kako ga u pakao zavisnosti nije oterala marihuana.
- Igrali smo se. Heroin sam hteo da probam samo zbog benda "Nirvana". Ja sam njihov veliki fan a Kurt Kobejn je bio moj uzor, rekao je on.
"Ujutro nisam mogao da funkcionišem bez fiksa"
Heroin je prvi put probao sa 17 godina, da bi ga potom uzimao sve češće i uskoro je osećao toliku fizičku zavisnost da je ovu opasnu drogu uzimao svakog dana.
- Ujutro nisam mogao da funkcionišem bez fiksa, nisam mogao ni do radnje. Našao sam posao, ali nisam mogao da izdržim dan bez heroina. Tokom pauze otišao bih do dilera i uzeo "šus". Onda bih došao kući pa uzeo još jednu dozu. To je prava fizička zavisnost, bolestan si i nije ti dobro ako ne uzmeš drogu. Bole te kosti, ne mišići nego kosti. Nisam mogao da spavam. Ali, krize su bile retke jer sam uvek uspevao da nabavim potrebnu dozu, priča Tine.
Na heroinu je proveo čak sedam godina, ali najgore mu je bilo razdoblje od 19 do 23 godine života, kad je shvatio da to nije način života.
Kramli kaže kako zavisnik retko sam traži pomoć.
- Nekad i dođu sami, ali većina ih dolazi pod prisilom. Policajci ih testiraju, pošalju lekarima a oni nama. Efikasna je i podrška porodice. Tu su i poslodavci, koji kod svojih radnika nađu one koji imaju promene u ponašanju pa im zaprete da će izgubiti radno mesto ako se ne leče, navodi on, dodajući da lečenje zavisnika može potrajati i do pet godina.
Tine je pomoć potražio kada je došao do ivice, do toga da je živeo u automobilu, bez ičega - bez posla i novca, sa dugovima koje i danas otplaćuje.
- Rekao sam, ili ću se ubiti ili nešto napraviti, rekao je on.
Okupio je porodicu za ručkom. Na sto je stavio pribor za drogiranje i priznao im da je zavisnik. Dve godine proveo je u italijanskoj komuni. Vratio se u Ljubljanu, ali je hteo da se odmakne od svog kraja kao i od narkomanskih prijatelja. Našao je posao i jednom nedeljno razgovara sa psihoterapeutom, što mu pomaže. Kaže da je ključna rutina. Nabavio je psa, radi, odlazi u pozorište i vodi duge razgovore. Danas mu droga ni ne pada na pamet i priseća se mračnih dana kada bi sebi "u venu ubrizgao bilo šta".
"Čist" je deset godina i srećan zbog toga.
Problem zavisnosti u Sloveniji sve gori
Kramli objašnjava da je problem zavisnosti u Sloveniji sve gori. Procenjuje se da u državi ima oko 3.000 mladih koji su potpuno nefunkcionalni zbog zavisnosti i da će oni teško da završe osnovnu ili srednju školu. Najpopularnije droge su kanabis, kokain, amfetamin i heroin.
Evropsko istraživanje pokazalo je da je u vreme pandemije upotreba droga ostala na tom nivou, osim heroina kojeg koristi sve više mladih.
Malo optimizma daje činjenica da je smanjena upotreba nekih droga. Najčešće se to dogodilo, kako su naveli sami ispitanici, jer u vreme pandemije nisu mogli da nabave zabranjene supstance. Oni koji su, pak, pojačali svoju konzumaciju rekli su da se to dogodilo uglavnom zbog dosade.
- Pre svega apelujem na roditelje. Nisam nikada imao pravila ni dovoljno discipline. Od malih nogu upozoravajte decu na opasnosti droge. Mladima poručujem da su više "kul" ako nisu na drogama, rekao je Tine.
Bonus video:
Kurir.rs/Jutarnji list