Jugoslovenski tenk M-84 se po većini parametara kada se pojavio svrstavao se među najbolje tenkove sveta u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka. Logično zbog toga bio je predmet interesovanja velikog broja stranih kupaca. Mnogi od njih su imali mogućnost da demonstraciju tenka gledaju na Manjači ili Nikincima. Kuvajt je bio jedina zemlja koja je nabavila tenk M-84. Od 200 naručenih isporučeno je samo 149 zbog raspada SFRJ i krvavog građanskog rata.
U osvit raspada države dok su mnogi verovali da će se kakvo takvo rešenje pronaći, za tenk su bile zainteresovane i druge države: Libija je odustala od posla, Iran se zanimao za tenk, ali i Pakistan koji je hteo da nabavkom tenka M-84 smanji nadmoćnost Indije u tenkovima.
Najviše izgleda da posle Kuvajta, sledeća zemlja koja bi u svojim oklopnim jedinicama imala tenk M -84 bio je Pakistan. Posao se zbog specifične situacije koja na tom prostoru vlada, ali i velikih poslova sa Indijom odvijao u strogoj tajnosti. Da nije bilo raspada zemlje, posao bi najverovatnije bio relizovan, pa bi danas umesto ukrajinskih T 80UD ili domaćih tenkova Al Khalid ili kineskih tenkova VT-4 imali M-84.
Zašto baš Pakistanu, postavio bi neko pitanje?
Zbog stalnih problema sa Indijom, Pakistan je morao da se naoružava savremenim naoružanjem. Kada je postalo jasno da Indija kreće u razvoj sopstvenog tenka, na bazi sovjetske licence za tenk T-72M, Pakistan je shvatio da njegovi tenkovi ne mogu da pariraju tenku T-72. Zbog toga su vojne delegacije Pakistana ubrzano krenule u nekoliko zemalja da pronađu pogodnu ponudu za kupovinu ili za otkup licence savremenog tenka (Rusija, Ukrajina, NR Kina, SAD).
Pošto pokušaj da kroz saradnju sa Kinom razviju novi tenk nije mnogo obećavao, Pakistanci su preko posrednika saznali i za jugoslovenski tenk M -84, koji su rešili da testiraju.
U leto 1990. godine u Pakistan pod velom tajne upućena je grupa oficira i podoficira kako se Jugoslavija ne bi zamerila Indijcima, sa kojima smo imali odličnu saradnju.
U periodu od 25. jula do 7. septembra 1990. sa jugoslovenskom delegacijom u ovu azijsku zemlju poslata su i dva tenka po oznakama P 1 i P2 da demonstriraju borbene kvalitete u specifičnim geografskim i klimatskim uslovima Pakistana i da se obuči određena pakistanska posada, za rukovanje i gađanje tenkom M-84A .
Poseta je počela razgovorom o tenku M 84. Poseti naše delgacije dat je poseban značaj, jer je delegaciju primio lično načelnik generalštaba. Pred njim i njegovim saradnicima održana je prezentacija od sat i po vremena i pomno je beležena svaka informacija.
Posle završetka sastanka naređeno da se krene u testiranje tenka. Inače kad su tenkovi pripremani za prezentaciju sve tolerancije su pooštrene za deset puta, tako da su tenkovi bili u perfektnom stanju..
Oba M 84 ispitivana su tokom vožnje po peskovitom i močvarnom zemljištu i sa njima je pređeno 1.600 km pri temperaturama od 45 -50 stepeni celzijusovih.Prilikom vožnje po pesku i pustinji dizana je velika prašina, ali nije bilo nijednog otkaza tenka, a čišćenje filtera za vazduh obavljeno bilo posle 800 km vožnje Na ostalim uređajima tenka nije bilo otkaza niti potrebe za intervencijom mehaničara. Izuzetak je bila zamena jednog blatobrana, koji je deformisan, kada je vozio pakistanski vojnih i udario u neko drvo, koje je bilo retkost u tom ambijentu.
– Detaljno su obavljena ispitivanja savlađivanja vodenih prepreka, efikasno stvaranje dimne zavese, tegljenje tenka i vuča drugog tenka, samoukopavanje, provera manvarskih spoosbnosti. Iz tenka su izvođena pripremna gađanja iz umetnute cevi 12,7 mm, sa mesta i u pokretu u režimu stabilizacije, na stacionarne i pokretne mete na daljinama od 600–750 m, objasnio je autoru ovog teksta davno u razgovoru sa autorom teksta naš najpoznatiji tenkovski stručnjak Vladimir Ivanović koji je od samog početka radio na proizvodnji i razvoju tenka M-84.
Ivanović je dodao da su gađanja iz topa sa municijom 125 mm izvođena su danju i noću, na stalne i pokretne mete na daljinama od 1.700–2.290 m danju, na nepokretene i pokretne mete, a noću sa sve tri vrste projektila na daljinama od 970–1.365 m. Neka gađanja iz tenka je lično izveo pakistanski brigadni general Hak, iz pokreta.
Komandant tenkovske divizije, general Mahmud A. Durani kasnije načelnih Uprave oklopni jedinica OJ i pregovarač o transferu tehnologije i kupovini tenkova M-84A u Beogradu gađao je sa 3 trenutno fugasna TF projektila, u režimu elektronika i stabilizacija, na metu na daljini 1.700 m, sva tri pogodka u metu. Ukupno je na ispitivanju tenkova i uvežbavanju pakistanskih posada ispaljeno 117 projektila.
Takođe, od svih radio-stanica sa kojima su pakistanski tenkovi trebali biti opremljeni najbolje se pokazala naša radio stanica, Čajevačka, RUT-1, odnosno PD9. Te su odmah počela neke narudžbe za tu radio stanicu, dodao je Vladimir Ivanović.
– Upoznat sam sa rezultatima ispitivanja, i nakon uvida u tenk, mogu da kažem da imate odličan tenk. Nastojaćemo da ga što pre dobijemo – rekao je tadašnji pakistanski ministar odbrane.
Inače, Pakistanci su testirali i američki M1A1 Abrams, koji, prema izjavama pakistanskih oficira imao brojne zastoje i kvarove, a pokazao je i slabiju preciznost vatre iz topa. Neki pakistanski funkcioneri su kazali našim oficirima: „da M1A1 ’Abrams’ nije pokazao više od 10% onoga što je pokazao M-84A, pa su naš tenk zavoleli kao svoj.
U Beogradu se 19. novembra 1990. godine razgovaralo o ugovorima za kupovinu tenkova M-84A i o proizvodnji istih u Pakistanu. Pakistan je bio zainterosovan za kupovinu 250 tenkova M-84A i kooperaciju i druga tehničko-tehnološka pitanja.
– Iz duše smo ga zavoleli. Govorim kao general i tenkista. Gađao sam sa tri projektila, i sa sva tri pogodio mete. Želim da uverim našeg načelnika GŠ da je M-84A najbolje rešenje za Pakistansku armiju, zato ću mu predložiti da sklopimo ugovor o kupovini tenka sa vama – rekao je general Durani.
Na veliku žalost, do potpisa o početku još jednog velikog posla koji bi SFRJ donelo skoro milijardu dolara nije došlo jer se navodno zateklo oko plaćanja preko robne razmene, na šta SFRJ nije htela da pristane, pa se otezalo sa ugovorom, a u međuvremenu usledio je raspad SFRJ i građanski rat, a Pakistan je nastavio saradnju sa Kinom. Određeni broj jugoslovenskih stručnjaka koji je radio na tenku M-84 nastavio da radi na pakistansko-kineskom tenku Al Khalid. Pkaistan je skoro 30 godina od ovog posla odlučio da kupi nove kineske tenkove VT-4, koji bi trebali da postanu kičma oklopnih jednica te zemlje.
Inače priča o tenkovima M-84 ponovo je oživela, kada je pompezno najavljivano da će Pakistan od Kuvajta da kupi 149 tenkova M-84 ABL, ABK i ABN. Navodno neke srpske firem su trebale da učestvuju u obnovi i modernizaciji ovih tenkova, ali zbog krize iznenada se odustalo od tog projekta od kogga nije bilo ništa, sa čime je propao drugi pokušaj da Pakistan nabavi tenkove M-84.
Kurir.rs/A.Mlakar
Bonus video: