Tokom kasnog poslepodneva 11. decembra došlo je do požara u stanu na trećem spratu zgrade u Gospodskoj ulici broj 9 u Zemunu. Zbog prisebnosti stanara zgrade i brze akcije vatrogasaca u požaru niko nije povređen. Ipak, vatra koja se veoma brzo raširila progutala je stan Uroša B.
- Požar je krenuo iza osigurača i nije postojala šansa da se zaustavi. Možda bih uspeo jedino da sam imao jači aparat za gašenje. Nikada nisam video da se plamen tako brzo širi, kuljalo je kao voda iz česme. Vatrogasci su stvarno brzo stigli, trebalo im je možda oko 10 minuta. Međutim, dok su postavili sve da gase, plamen se proširio i sve je stradalo. Na sreću, u pitanju je samo materijalna šteta. Ima i nematerijalne, u smislu nekih uspomena - priča Uroš za Telegraf.
Kako kaže, u tom trenutku kada radi adrenalin, mozak se trudi da uradi sve što je u njegovoj moći.
- Bio sam priseban. Ugasio sam struju u stanu, rekao sam supruzi da izvede decu napolje i alarmirao sam komšije. One za koje sam znao da su u zgradi odmah sam pozvao telefonom i rekao im da izađu napolje. Srećom, nije bilo povređenih. Pokušao sam da se vratim po svoju opremu za rad, ali nisam uspeo mnogo da izvučem. Većina je uništena, a ono što je preteklo je potpuno garavo - dodaje.
Uroš objašnjava da je čovek kog su vatrogasci izveli iz zgrade komšija koji je spavao u svom stanu na drugoj strani zgrade. Njemu je dim ušao kroz prozor, te ga se nagutao, kao i svi ostali u zgradi, ali nije povređen i Hitna pomoć, kako kaže, nije morala da interveniše.
- Zgrada je stara, kao i instalacije unutar zgrade. To je problem svuda, ne samo kod nas. Dakle, požar nije izbio u našem stanu, već je krenuo od instalacija same zgrade i proširio se na naš stan. Osim našeg stana, šteta je jedino još kod komšija kod kojih je curila voda kada su vatrogasci gasili požar. Ipak, najbitnije je da su svi živi i zdravi i da Hitna pomoć nije morala da reaguje - kaže Uroš.
Kako ističe, ono što je bitno je da čovek iz takvih situacija može nešto i da nauči.
- Naučio sam da podatke za posao treba da čuvam na dva mesta. Jesam ih čuvao na hard disku i laptopu, ali oba su bila u požaru. Takođe sam naučio da treba da se ima osiguranje, makar ono osnovno preko Infostana, ako ne neko ozbiljnije, privatno. U tom slučaju bi ono rešilo problem i ne bi moralo da dođe do toga da se prikupljaju donacije. Iz ovakvih situacija možemo da naučimo i koliko protivpožarnih stvari treba pripremiti u zgradama - ističe.
Kako objašnjava, s obzirom na to da ga ljudi poznaju jer radi u Njuz netu, kada su videli da zgrada u kojoj stanuje gori, mnogi su počeli da ga zovu, ali mu je telefon bio isključen.
- Ulogovao sam se na Fejsbuk sa drugog uređaja, samo da postavim status da ljudi znaju da smo dobro. Nisam tražio pomoć. Ali kad su ljudi videli šta se desilo, prva reakcija je bila da počnu da se prikupljaju donacije. Mi smo sada kod mojih roditelja. Javilo nam se mnogo ljudi da nam ponudi smeštaj i stvarno hvala svima. Nisam očekivao da će toliko ljudi da se odazove. Vratila mi se vera u ljude - priča Uroš.
Ističe da je materijalna šteta velika, sigurno oko 70 do 80 hiljada evra, ali smatra da će sve da bude u redu.
- Koliki god da je novac, a veliki je, ipak je to samo novac. Snaći ćemo se, zaradićemo. Bitno je da su svi dobro, jer ljudski život nema cenu - zaključuje Uroš.
(Kurir.rs/Telegraf)